Mali – zemlja beznađa

Pojas Sahel preseca afrički kontinent od Senegala na zapadu, do Roga Afrike na istoku. Sahel je zapravo granica Sahare i plodnije oblasti Sudana na jugu. Osim što važi za najsiromašniji region sveta, Sahel je poznat i kao predeo bezvlašća u kojem državni zakoni ne postoji ili se postojeći zakoni ne poštuju. Stanovništvo ima neka svoja pravila.

Vojni puč kao inicijalna kapisla

Pojas Sahela preseca i Mali, zapravo njegov sever koji je sa južnim delom povezan tankim pojasom teritorije. Ova država je dugo bila demokratski uzor u Africi; ustav, višepartijski sistem i narodna skupština – sve te institucije Mali poseduje decenijama, ali su sada dospele pod ogromni znak pitanja. „Puč protiv predsednika bio je inicijalna kapisla“, kaže Peter Hajne, profesor islamskih nauka sa berlinskog univerziteta „Humbolt“. Predsednik Amadu Tumani Ture oteran je sa vlasti prošlog marta.

Vojska, koja je preuzela sve konce moći, tvrdila je kako je Ture nesposoban da vodi zemlju i da se suprotstavi Tuarezima koji su dizali pobune na severu države. U trenutku prevrata, Mali se nalazio pred izborima – Tureov mandat ionako bi se završio kroz nekoliko sedmica. U vakuumu vlasti koji je nastao, desilo se upravo suprotno od onoga što je vojska želela: Tuarezi sa severa zemlje udružili su se sa terorističkom mrežom poznatom ka Al Kaida islamskog Magreba. Ubrzo su islamisti preuzeli dirigentsku palicu i sada Tuarege i njihove interese više niko ne pominje.

Rat u Libiji doneo naoružanje

Al Kaida Magreba i slične grupe poput Ansar Dine dominiraju regionom jer su državne vlade i armije previše slabe. Takođe, islamisti kontrolišu trgovinu narkoticima, a mnogo novca prihoduju od otkupnina za ljude koje su oteli. „Pojedine vlade isplaćuju ogromne sume kako bi njihovi građani bili oslobođeni“, kaže Peter Pam, stručnjak za Afriku u američkom trustu mozgova „Atlantic Council“. On tvrdi da je i pad Moamera Gadafija doprineo jačanju terorista – plaćenici iz pojasa Sahela, koje je Gadafi godinama finansirao da budu u Libiji, sada su se vratili u svoje države teško naoružani i sa bogatim ratnim iskustvom. „Od početka rata u Libiji, teroristi u Maliju dobili su mnogo naoružanja, a ima i mnogo boraca koji traže novi posao“, objašnjava Pam.

Profesor Peter Hajne veruje da će terorističke grupe koje sada kontrolišu sever Malija u međuvremenu proširiti uticaj i na susedne zemlje. „Možda ćemo dobiti potpuno bezakonje u tom delu Afrike. Treba očekivati i pojačano otimanje talaca i proizvodnju droge.“ Oterani predsednik Amadu Ture je za francuski „Le Mond“ rekao da „na severu Malija nema ničega“ – ulica, bolnica, škola, a svakodnevica je svedena na preživljavanje. „Mladi ljudi sa severa nemaju šanse da osnuju porodice i vode normalan život. Izlaz pronalaze u krađi automobila ili krijumčarenju droge“, naveo je Ture. U takvoj situaciji, islamistima nije teško da nađu „radnu snagu“ za svoje ciljeve.

Šta je cilj intervencije UN?

Duboko ukorenjene probleme Malija teško će rešiti i ofanziva francuske vojske ili intervencija Plavih šlemova koju je Savet bezbednosti odobrio krajem prošle godine. „Da li je cilj da se Al Kaida Magreba protera sa severa Malija? Ako jeste, kuda ih proterati?“, pita se socijaldemokrata Hans-Ulrih Kloze iz Odbora za spoljnu politiku u Bundestagu. Kloze smatra da se, pre eventualne intervencije udruženih međunarodnih snaga, mora jasno odrediti cilj. Avganistan je opomena za svaku sledeću misiju protiv terorista, a tamošnje iskustvo je pokazalo da je borba protiv gerile nemoguća na velikom prostoru koji nudi mnogo pribežišta.

Sa druge strane, bez intervencije sigurno ne bi bilo bolje. „Građani Malija priželjkuju evropsku pomoć jer ne vide mogućnost da njihova armija nešto učini“, kaže Šarlot Hejl iz instituta GIGA. „Vojska Malija trenutno je preokupirana sobom i internim konfliktima. Takođe, bez evropske pomoći, ta vojska ostaće poluamaterska“, dodaje ona. Uostalom, vojska Malija broji svega 7.350 aktivnih vojnika što ni izbliza nije dovoljno za borbu protiv dobro organizovanih islamista.

Autori: A. Almeling / K. Knip / Š. Hepner / N. Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković