Malim koracima napred
17. septembar 2016.Bezbednost, blagostanje i budućnost mladih, to su ključne reči poruke iz Bratislave. Ceo dan su šefovi država i vlada 27 članica EU - bez Velike Britanije - u starom dvorcu iznad grada raspravljali: kako spasiti Evropu? Na kraju su se svi složili oko toga kojim bi redom stvari trebalo da se odvijaju do sledećih susreta na ovom nivou: početkom sledeće godine na Malti, krajem marta u Rimu o 60. godišnjici Rimskih ugovora.
Nemačko-francuski motor
Angela Merkel i Fransoa Oland su zajedno održali konferenciju za novinare, što je bio jedini stvarni uspeh inače slabašnog samita. Savezna kancelarka je poslednjih sedmica učinila sve kako bi ponovo pokrenula nemačko-francuski motor u EU. Pre susreta je razgovarala sa svim članicama EU, naročito sa istočnim. A s francuskim predsednikom se za nekoliko sedmica srela čak četiri puta. Budućnost EU zavisi, izgleda, od saradnje ove dve velike zemlje.
"Moramo razviti novu perspektivnu za Evropu", kaže Oland. Francuski predsednik je pomenuo jedan od neposrednih ciljeva: "Svi su se složili da EU mora pokazati da može štititi svoje spoljne granice". Bugarska će kao prva dobiti 160 miliona evra i personal, kako bi bolje osigurala granicu prema Turskoj i Grčkoj.
Angela Merkel govorila je o radnim mestima budućnosti, podsticanju start-up-preduzeća, šansama za mlade.
Težište nemačko-francuskih planova je, pak, na unutrašnjoj bezbednosti, pogotovo u borbi protiv terorizma i odbrambenoj saradnji. Pariz i Berlin hoće da uspostave glavni štab za zajedničke vojne misije i zajedničkom nabavkom vojne opreme i oružja, te jačanjem sopstvenih proizvođača vojne opreme i oružja - uštede novac. Ko želi da se priključi toj posebnoj saradnji, dobro je došao, dodao je Oland.
Pomirljivi i nezadovoljni
Domaćin susreta Robert Fico na kraju susreta je delovao pomirljivo - iako je slovački premijer član Višegradske grupe koja se već mesecima potpuno protivi politici EU prema izbeglicama. "Važno je da pokažemo volju 27 zemalja da nastavimo ovaj jedinstveni projekt (EU). (...) On nije perfektan, ali imamo sigurnost i stabilnost."
No bilo je i drukčijih mišljenja. Mađarski premijer Viktor Orban nakon susreta je izjavio da je samit bio neuspešan jer nije "promenjena politika Brisela o useljavanju". U Mađarskoj vodi kampanju za referendum protiv primanja izbeglica, a svojim evropskim kolegama je pre sastanka podelio tekst u kojem članice Višegradske grupe predlažu "fleksibilnu solidarnost". To znači da bi zemlja koja ne želi izbeglice trebalo da se više angažuje u zaštiti spoljnih granica EU. Savezna kancelarka je rekla da je to jedna od mogućnosti da se dođe do rezultata.
Nezadovoljan je bio i italijanski premijer Mateo Renci i nije hteo sa Merkel i Olandom pred novinare. Nije hteo da glumi da je sve u redu, kad nije. Renci smatra da je Italija ostavljena da se sama bori s teretom izbeglica. I - on se i dalje bori protiv politike štednje. "EU mora brže ići napred ili će se suočiti s velikim problemima", zaključio je Renci nakon susreta.
Bregzit - sporedna stvar
Izlazak Velike Britanije iz EU bio je razlog samita, ali se o tome malo govorilo. Tusk je potvrdio zajedničku liniju: neće biti nikakvih pregovora pre stvarnih pregovora o izlasku Velike Britanije. On očekuje da će britanska premijerka početkom iduće godine otvoriti postupak napuštanja Unije. Ali, do kraja tih pregovora Velika Britanija ostaje članica EU. I tako će britanska premijerka biti prisutna već na sledećem redovnom samitu, u oktobru.