Malo stranaca, mnogo mržnje

Prošle godine je agencija za istraživanje javnog mnjenja Ipsos donela zanimljiv podatak. Bio je to jek demonstracija „Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada“ (PEGIDA), koje su svoje grotlo imale u Drezdenu i drugim gradovima istoka Nemačke. Anketari su pitali građane da procene koliki je udeo muslimana među stanovnicima Nemačke. Prosek odgovora izišao je na 19 odsto – i to je sve bilo pre izbegličke krize i dolaska više od milion nevoljnika. Zapravo su muslimani u Nemačkoj činili tek pet do šest odsto stanovništva. Čak i konzervativna fondacija Roland Berger u jednoj studiji procenjuje da će broj muslimana do 2020. biti oko šest miliona od više od 80 miliona stanovnika.

No to ne smeta onima koji su ubeđeni da se „islamizacija“ dešava. Muku muče sociolozi i psiholozi da objasne posebno fenomen istoka Nemačke, pokrajina koje su bile deo bivšeg DDR-a. Tamo gde je mržnja prema strancima najveća, zapravo tih stranaca gotovo i da nema. Stanovnici mestašaca i sela koja se smatraju bastionima neonacista muslimane su videli samo na televiziji. To nije strah od drugog i drugačijeg, to je mržnja prema odsutnom drugačijem. Ne samo da raste broj simpatizera ekstremne desnice, već je sve više onih koji su spremni na nasilje. Prošle godine je u Nemačkoj zabeleženo 22.960 desničarski motivisanih delikata, od kojih je nasilno bilo 1.485, što je skok od 44 odsto u odnosu na 2014. Istok prednjači: dok je u zapadnim pokrajinama zabeleženo 10,5 desničarskih delikata na milion stanovnika, u istočnim ta brojka ide od 33,9 do 58,7.

Stanjem na istoku zemlje se ponovo pozabavila Savezna vlada u svom godišnjem „Izveštaju o stanju nemačkog ujedinjenja“ – u tom izveštaju se upoređuju zapad i istok zemlje i prati koliko se socijalne i druge razlike smanjuju. Rastuća ksenofobija mogla bi da ugrozi i društveni mir, piše u izveštaju koji još nije zvanično predstavljen, ali je više nemačkih medija imalo uvid u njega. „Pored nebrojenih napada na izbeglice i njihove domove, nasilni izgredi poput onih u Hajdenau i Frajtalu postali su simboli sve čvršće mržnje prema strancima“, stoji u izveštaju. Mali broj stranaca na istoku pokazuje da „ksenofobno nasilje nije uslovljeno visokim udelom stranaca“.

Nacisti vuku konce

Krajem prošle godine je u Hajdenau, gradiću od 16.000 stanovnika između Drezdena i granice sa Češkom, došlo do nasilnih demonstracija radikalnih desničara zbog plana da se tu smesti 250 izbeglica. Dve večeri zaredom je oko 1.000 ljudi pokušavalo da spreči dolazak izbeglica, prema policajcima su letele flaše i kamenje. Povređeno je više desetina policajaca. U Frajtalu se tokom cele prošle godine dešavalo nešto slično, jedna izbeglica je premlaćena u autobusu, u vazduh je dignuto vozilo jednog lokalnog političara. U izbeglički dom su ubacivane i eksplozivne naprave.

Neonacisti poznati policiji i spremni na nasilje su, na užas šire javnosti, uspevali da privuku i umerenije nezadovoljnike koji su se priključili njihovim demonstracijama protiv izbeglica. Još pre dve godine, pri prvim protestima protiv izbeglica u Saksoniji, neonacistička partija NPD je vukla konce iz pozadine, tvrdi Kerstin Kedic, poslanica Levice u pokrajinskom parlamentu Saksonije. Sve je eskaliralo u Hajdenau, gde aktivisti NPD-a više nisu morali ni da se skrivaju: „Centralnu ulogu u organizaciji rasističkih protesta igrao je jedan mladi funkcioner NPD-a, koji je na izborima za mesnu zajednicu osvojio treći najveći broj glasova među svim kandidatima“, rekla je Kedic za nemački javni servis ARD.

Za potrebe „protesta“ protiv izbeglica osvedočeni neonacisti organizuju „građanske inicijative“ kako bi privukli i umerenije građane ili deluju na drugi način. Prošle godine je recimo jedna minorna nacistička stranka „III put“ na internetu objavila „smernice“ o tome kako blokirati otvaranje izbegličkog doma u komšiluku. Tu je objašnjeno čak i kakve pravne mogućnosti postoje, kako se uredno policiji prijavljuju demonstracije, da je dobro prijaviti što više prestupa koje navodno čine došljaci... Savezna vlada je te „smernice“ ocenila veoma profesionalno napisanim.

Problem za ekonomiju

U novom „Izveštaju o stanju nemačkog ujedinjenja“ pominje se ono što Nemce najviše plaši – mržnja prema strancima i muslimanima na istoku zemlje mogla bi da ima loše ekonomske posledice po taj deo Nemačke, deo koji i inače još uvek kaska za zapadom. Prosečna zarada je po ujedinjenju 1991. iznosila svega 42,8 odsto zarade na zapadu, a sada iznosi 72,5 odsto. „Ksenofobija, desničarski ekstremizam i netolerancija predstavljaju veliku opasnost za društveni, ali i privredni razvoj novih pokrajina“, piše.

Nove pokrajine – to su njih pet koje su pripadale bivšem DDR-u: Brandenburg, Meklenburg-Prednja Pomeranija, Saksonija, Saksonija-Anhalt, Tiringija. „Istočna Nemačka će imati dobre razvojne perspektive samo kao region otvoren prema svetu u kojem se svi ljudi koji tamo žive osećaju kao kod kuće i učestvuju u društvenom životu“, zaključuje se u izveštaju.