Mamutske vojne vežbe: Opet je vruće kod dve Koreje

Ovog ponedeljka (22. avgust) zvanično počinje vojna vežba trupa Sjedinjenih Država i Južne Koreje koja obuhvata desetine hiljada vojnika, pomorske i vazdušne snage. U vežbi nazvanoj „Ulchi Freedom Shield“ simuliraće se slanje pojačanja na front, kao i neutralisanje oružja za masovno uništenje.

Kako je saopšteno iz južnokorejskog Ministarstva odbrane, vežbaće se i korišćenje dronova za izviđanje kao i nove metode ratovanja koje su postale aktuelne nakon ruske agresije na Ukrajinu.

Nije poznat tačan broj vojnika koji će učestvovati u vežbama, ali poslednji put, 2017. godine, bilo je oko 50.000 korejskih i 17.500 američkih vojnika. SAD u Južnoj Koreji imaju stalno stacionirano blizu trideset hiljada vojnika.

Propali napori Trampa i Muna

Masovni manevri predstavljaju raskid Seula sa politikom uzdržavanja koju je sprovodio bivši predsednik zemlje Mun Jae In.

Redovne vojne vežbe dve partnerske armije nisu se odvijale tokom mandata Donalda Trampa u Beloj kući. Tramp je zajedno sa Munom vodio direktne razgovore sa severnokorejskim diktatorom Kimom Džong Unom, izostavljajući vojne vežbe kao znak dobre volje.

No, do danas su sasvim propale nade da bi dve Koreje uskoro mogle da potpišu zvaničan mirovni sporazum, da Severna Koreja napusti nuklearni program te zauzvrat bude popušten režim sankcija.

Povratak vojnim manevrima odlagan je i zbog korone, a sada planiran već nekoliko meseci u jeku bojazni da bi Severna Koreja uskoro mogla da izvede sedmi podzemni atomski test.

Den Pinkston, profesor međunarodnih odnosa na seulskom kampusu američkog univerziteta Troj, kaže da se SAD i Južna Koreja vraćaju bitnim vojnim vežbama kako bi pokazali da zajednički mogu da brane poluostrvo.

„Mora se ukazati da je, tokom godina u kojima su vežbe bile suspendovane, Severna Koreja nastavila da izvodi raketne testove, radila na nuklearnom programu i izvodila vežbe konvencionalnih trupa“, navodi Pinkston.

„Ali sada imamo drukčije lidere u Vašingtonu i Seulu pa je ovo korekcija prema pretnjama koje predstavlja Severna Koreja, kao i drugim nesigurnostima i nestabilnostima u svetu“, dodaje on.

Čvršća linija novog predsednika

Vežbe u pacifičkom regionu dolaze u jeku ukrajinskog rata, ali i tenzija između Vašingtona i Pekinga. Kina je nastavila sa presijom na Tajvan nakon što je to ostrvo posetila predsedavajuća Donjeg doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

Rusija je pak nedavno saopštila da će ugostiti vojnike iz Kine, Belorusije, Mongolije, Indije i Tadžikistana na sedmodnevnim vojnim vežbama „Vostok“ koje počinju idućeg utorka (30. avgust).

Prošle srede je Pjongjang praktično pokazao nezadovoljstvo najavljenim vežbama u južnom susedstvu ispaljujući dve krstareće rakete u Japansko more.

Sreda je takođe bila stoti dan od inauguracije južnokorejskog predsednika Jun Suk Jeola koji je zauzeo čvršću liniju prema severnom susedu. Ipak, Jun je prošle sedmice ponudio razvojnu pomoć Pjongjangu ukoliko ukine svoj nuklearni program.

„Jun istovremeno održava obećanje iz predizborne kampanje da će ojačati bezbednosnu saradnju sa SAD kako bi zaštitio naciju od pretnje severnokorejskim nuklearnim oružjem“, kaže za DW Judži Hosaka, profesor istorije i politike na Univerzitetu Sejong u Seulu.

Seul je otišao i korak dalje, pošto se pokazao otvorenim za tesnu saradnju i sa Japanom iako dve zemlje istorijski opterećuju loši odnosi zbog japanskih zločina tokom Drugog svetskog rata. Ovoga puta će japanska mornarica zajedno sa Amerikancima i Korejcima sprovoditi vežbe nadomak Havaja.

Budno oko Pekinga

Hosaka kaže da će, iako su vežbe nacrtane za scenario sukoba sa Severnom Korejom, u Pekingu tačno motriti na svaki korak zbog napetosti oko Tajvana.

„Peking će videti manevre kao poruku, a SAD svakako hoće da se Južna Koreja obaveže na ulogu protiv Kine ukoliko se stanje oko Tajvana pogorša“, kaže Hosaka. „Ali Seul okleva da ide toliko daleko.“

Kina je ubedljivo najbitniji trgovinski partner Južne Koreje, i niz vlada u Seulu hodao je po žici pokušavajući da održi odnose sa Vašingtonom, a da ne naljuti Peking.

Ranije je Kina zadala nekoliko udaraca Južnoj Koreji, zabranjujući tamošnjim zvezdama K-pop-muzike da nastupaju u Kini i zabranjujući kineskim turistima da posete ovu zemlju. Peking je odbijao da poteze nazove sankcijama.

„Jun želi da zaštiti mirnu trgovinu sa Kinom i istovremeno radi na denuklearizaciji poluostrva, a zna da mu za to trebaju bezbednosne garancije SAD. Ali, Jun sigurno neće obavezati Južnu Koreju da se bori protiv Kine“, zaključuje Hosaka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.