Marina Abramović i 512 sati ničega

„Marina Abramović otvara vrata svog stana u Njujorku, u crnom šlafroku i papučama. Njena duga crna kosa je puštena. Tek što se istuširala, kaže ne izvinjavajući se, i poziva me da uđem. To čini tako prijateljski, da prosto moram kažem – srdačno“, piše novinarka Frankfurter algemajne cajtunga, koja je ovih dana posetila poznatu umetnicu u Njujorku.

„Devet je ujutru. Nudi da mi spremi jaja za doručak. Ideja je primamljiva: da mi kajaganu spremi žena koju je Tajm nedavno proglasio jednom od 100 najuticajnijih ličnosti ove godine. Ipak, Marina Abramović, najpoznatija umetnica performansa na svetu, dobro je poznata po svemu i svačemu, ali svakako ne po kvaltitetima domaćice. Složile smo se da mi skuva čaj. Sebi u blenderu priprema doručak: proteinski šejk – vikendom je to trećina hrane za ceo dan. Slede još dva takva šejka. Radnim danima trenutno uzima samo dva obroka: piletinu i povrće ili ribu i povrće. Već dva meseca je na ovoj dijeti, oslabila je sedam kilograma. Ali, poenta nije u tome, zapravo se spremala za svoj novi projekat u Londonu, za koji želi da bude fizički i psihički u top formi.

U Londonu je počeo performans koji se zove 512 sati. Tačno toliko sati će Marina Abramović od 11. juna do 25. avgusta u londonskoj Serpentine Gallery biti prisutna u belom prostiru sa svojih 160 posetilaca dnevno. (ulaz slobodan). Koncept je za performans relativno spektakularan: nema koncepta. To je koncept 512 sati bez koncepta“, piše FAC.

„Akcija nije ništa novo, ali kultiviše njenu slavu“ piše Zidojče cajtung. „Ovoga puta ničega će biti više. Praznina će biti radikalnija i prisutnost još energičnija, to obećava Marina Abramović tokom perfomansa 512 Hours u malom paviljonu u galeriji Serpentine u Hajd Parku. Šta tamo pokazuje? To ni sama ne zna, kaže na konferenciji za novinare, ipak uzimajući po nekoga nežno za ruku i vodeći ga do belog zida, i potom ga smeštajući u ćošak... odlazeći ...prethodno ga blago milujući po leđima, kao da masira refleksne zone ili fiksira skulpturu.

512 sati, podseća na paranaučne TV demonstracije. Uvek ću biti tu, kaže Abramović, ali to je sve, drugih planova nema.

Može se to protumačiti kao otvorena situacija, kao usamljena poza žene koja se apostrofira kao Velika Dama umetnosti performansa. Ali, superlativi iritiraju. Oni više podsećaju na industriju zabave – gde je bolje kada se nastavak uspešnih projekata velikih razmera ne reklamira kao nešto novo. Ova umetnica se posetiocima već predstavljala tokom radnog vremena, 2010. u Njujorku u Muzeju moderne umetnosti, u performansu pod nazivom Umetnik je prisutan. To je bio nastup koji ne samo da je učvrstio njenu poziciju glavne glumice u umetničkim rejtinzima, nego ju je i katapultirao u svet stvarno poznatih.

Da li će u Londonu, sedeti, stajati, igrati, pevati? Hoće da zna novinar Tajmsa i sa kim računa kao učesnikom... Marina Abramović se osmehuje osmehom sfinge i najavljuje da će da zrači energiju, korisnu za narod koji je prvenstveno poznat po ciničnim vicevima i po tome da se vikendom opija. Uspeh ove umetnice, može se objasniti i ovako: svima kojima su slike i komplikovani koncepti dosadni, prija ova žena-drama čije je delo sopstveno telo“, dodaje Zidojče cajtung.