Marko Kon: Srpska "cipela" za evropsko tržište!

Vest o pobedi Marka Kona i Milana Nikolića na ovogodišnjoj Beoviziji, nije iznenadila samo publiku u Srbiji. Kada je o evrovizijskom takmičenju reč, Srbija je u ovo par godina, od kako je ponovo deo velike evropske radiodifuzne porodice, fanove Eurosonga širom Evrope navikla na moglo bi se reći etno-pop standarde sa balkanskih prostora. Svima je verovatno bilo jasno da to neće doveka trajati. I eto dogodilo se, doduše kada smo to najmanje očekivali.

„Cipela“ je od svih pesama ostavila najbolji utisak pre svega na stručni žiri, na publiku, nakon prvog-drugog možda nešto manji, ali i to će se zasigurno promeniti.

Dvanaestice koje su Marku i Milanu dodelili Željko Joksimović i Bilja Krstić „zagarantovale“ su pobedu šaljivoj, takođe etno-pop kompoziciji, doduše sa harmonikom u prvom planu. I sam Marko Kon bio je donekle iznenađen ishodom glasanja te večeri u Sava Centru.

Da li to osećanje i dalje preovladava, pitali smo autora srpske „Cipele“, kojeg smo, uprkos brojnim obavezama „oteli“ na par minuta. On za DW kaže:

MARKO KON: „Ne, ja već danima pričam da je moj šok isključivo posledica toga što je bilo puno konkurencije koja je bila favorizovana. Ja sam se naravno spremao najbolje što sam mogao. Uradio sam pesmu koja nosi srpski etnos u sebi, znajući da može da se dopadne Evropejcima. Sve i da nismo prošli Beoviziju mi bismo našli način da gurnemo tu pesmu na evropsko tržište. Ovako nam je samo malo olakšan put. Znači moj šok je bio izazvan time što je bilo puno više favorita, a i mediji su tako pisali, pa sam prosto očekivao da će neko od njih i pobediti.“

DW: Predstavnik Srbije na predstojećem Eurosongu u Moskvi nije računao na pobedu, početna misao bila je, žarkonski rečeno, „sve je to dobro zezanje“, međutim...

MARKO KON: „To je sve upakovano u „zezanje i nonšalanciju“, ali pesma je rađena tako da se dopadne evropskom tržištu. Prosto mislim da mi odavde ne možemo nuditi bluz ili hevimetal, Zapad to bolje radi od nas, ali mislim da niko ne svira harmoniku bolje od nas. Mislim da najbolji gitarista definitivno nije sa ovih prostora, a najbolji harmonikaš sigurno jeste. Mislim da treba da nudimo ono u čemu smo najbolji.“

DW: Marko veruje u svoju pesmu i u autentičnost koja u prvi plan stavlja instrument koji se na srpskim prostorima tradicionalno neguje. Šta je međutim sa tekstom, u kojo meri evropska publika može da prokljuvi duhovitost poruke u srpskoj „Cipeli“?

„Mi iz tog razloga i radimo verzije na više jezika, koje ćemo u ovom periodu koji nam je preostao plasirati na što više medija u Evropi, da bi ljudi mogli da čuju i shvate značenje pesme. Radićemo sigurno verziju na engleskom i sigurno verziju na ruskom. Radićemo verziju i na francuskom, verovatno i na nemačkom, na finskom, na turskom i na hebrejskom.“

Osvrt na Beoviziju i ishod glasanja još jednom. Da li se za „jake“ poene žirija može reći da su iznenađenje. Publika je ipak glasala drugačije, s druge strane imena u žiriju ukazuju na veliko muzičko iskustvo?

„U smislu njihovog muzičkog bekgraunda i njihove internacionalne obaveštenosti, uopšte me ne iznenađuje kako su glasali. Bilja Krstić je žena koja je imala par stotina koncerata u inostranstvu i prosto zna čega je svet gladan. Željko Joksimović ima najveće evrovizijsko iskustvo u zemlji. Čovek je bio na tri Evrovizije i uvek se plasirao visoko. Žiri na finalnoj večeri je razmišljao isključivo o tome koji bi bio najbolji predstavnik Srbije. Cenim njihov sud s obzirom na njihovo iskustvo. I Kornelije Kovač naravno ima veliko internacionalno, a i evrovizijsko iskustvo. Ne treba zaboraviti da je on godinama radio u Španiji i da je muzičar koji je redovno snimao ploče u Londonu i prosto zna kako svet reaguje na našu muziku.“

Upućeniji u evrovizijsko takmičenje uvek ističu da je scenski nastup presudan. Šta se u tom smislu može očekivati prilikom izvođenja pesme Marka Kona i Milana Nikolića?

„Ja sam taj deo posla prepustio mom koreografu Milanu Gromiliću, On je prvak baleta Pozorišta na Terazijama, jedinog pozorišta u Srbiji koje se bavi mjuziklom. On takođe ima internacionalno iskustvo. Radio je sa najboljim brodvejskim rediteljima i koreografima Evrope. Reč je o čoveku koji zna sve moguće plesne trendove u svetu. Ja sam to njemu potpuno prepustio. Pošto ja kao muzički producent njega nisam ništa pitao o miksu, ni je ne raspravljam sa njim o koreografiji. Potpuno mu verujem. On već ima neke sulude ideje. Pomenuo mi je par onako u prolazu.“

Da li je Marko Kon uopšte evrovizijski fan?

„Da, naravno oduvek sam pratio Evroviziju i vrlo sam ponosan na to. To je najveći svetski cirkus i ja ga potpuno obožavam i nisam jedini u tome, koliko čujem ove godine će 40 miliona ljudi pratiti Eurosong. Moram da kažem da su godine sankcija kada Srbija nije učestvovala na Evroviziji bile tužne godine u mom životu, pa sam istu morao da pratim na raznim satelitskim kanalima. Obožavao sam je oduvek.“

Za Marka znamo da je godinama unazad prilično angažovan kompozitor i producent. Pitali smo ga za mišljenje o pesmama iz susedstva, ali i o ostatku „konkurencije“?

„Preslušao sam norvešku pesmu koja važi za favorita. Moram da kažem da mi se iskreno dopada. Ima nekog folkiša u sebi i to mi naravno prija, zato što je taj vrld-fjužn-mjuzik (world-fusion-music) nešto što je svetski trend. Moram da pohvalim i nemačku pesmu Aleks svings, Oskar sings. Strašno mi se sviđa to što su spojili produkciju 80tih godina i to onaj najbolji deo poput Duran Duran ili recimo nešto iz druge polovine 80tih - sa tim bigbendovskim džezom. Strašno mi prija ta vrsta zvuka. Ne znam kako će to proći, to je prosto neko moje lično mišljenje. Što se regiona tiče, crnogorska pesma mi je jako zanimljiva, zato što je na engleskom i zato što ima taj jurodens (eurodance) fazon. Sviđa mi se Reginina pesma i moram kao producent da je pohvalim, jer predivno zvuči. Što se hrvatske pesme tiče Tončija izuzetno cenim i poštujem, a mladog Cukrova poznajem. Mislim da divno peva i da neće obrukati svoju zemlju na Evroviziji sigurno.“

I šta nam još drugo preostaje nego da te priupitamo za očekivanja?

„Ja smatram da na bilo kojoj vrsti takmičenja, čovek ne sme da razmišlja o rezultatu. Radiš svoj posao najbolje što umeš i rezultat dođe sam. Kada je trka u toku, onda daješ sve od sebe i trčiš najbolje što možeš. Tako ću i ja uraditi.“

U tom slučaju, ja se samo nadam da nećeš biti u još većem šoku ako pobediš, s obzirom da ti se to već na Beoviziji dogodilo...

„(Smeh).. Dobro, videćemo, videćemo..“