Marko: Nije lako prikupljati dokaze na Kosovu

DW: Profesore Marko, kosovski parlament je konačno stvorio ustavnu osnovu za Specijalni sud za ratne zločine OVK. Sedište suda biće tek formalno u Prištini, većina stvari biće završavana u Hagu, svi tužioci i sudije biće stranci. Kako će uopšte funkcionisati ovaj sud?

Prof. dr Jozef Marko: Taj sud mora biti uspostavljen prema primeru Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i verovatno će imati sličnu organizaciju što se tiče tužilaštva i samog suda. Time će biti ispunjeni pravni i organizacioni preduslovi za funkcionisanje. Takvi sudovi se naravno koncentrišu na pojedinačne slučajeve, što znači da moraju postojati osnovane sumnje prema konkretnim osobama. Tužilaštvo će procenjivati da li su te sumnje dovoljne da se na osnovu njih podiže optužnica i vodi proces. To sve znamo iz Tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Do sada je propadalo nekoliko pokušaja da se osnuje Specijalni sud za zločine koje su počinili kosovski Albanci. Da li je vreme u ovom slučaju radilo za zločince?

Vreme je svakako radilo za počinioce jer je veoma teško prikupljati dokaze nakon toliko vremena, posebno jer će se ovde u mnogome raditi o iskazima svedoka. Iskustvo je pokazalo da na Kosovu nije lako prikupljati dokaze na osnovu svedočenja zbog manjkave zaštite svedoka.

U zaštiti svedoka omanuo je i Euleks. Da li onda ovaj posebni sud može da uspe u tome?

To je teško reći paušalno. Ali Kosovo je veoma malo prema površini i broju stanovnika tako da je u samoj zemlji teško uspostaviti efikasan sistem zaštite svedoka. Sumnjam da jedan međunarodni sud može da reši pitanje u kojem nije uspeo ni Euleks.

Često se kaže da Euleks nije uspeo da se suprotstavi političkim moćnicima na Kosovu. Može li to Specijalni sud?

Ne. Ne verujem da će ni Specijalnom sudu odnosno tužilaštvu biti lako da istražuje protiv posebno sumnjivih osoba na Kosovu. Kada su pod sumnjom prominentni političari uvek je teže naći dokaze i svedoke voljne da ih opterete.

Opozicija naziva osnivanje Suda udarom na pravni poredak Kosova. Kako to komentarišete?

To nije nikakav udar na pravni poredak, nego njegovo proširenje. Postoje jasne odredbe međunarodnog prava prema kojima može da se osnuje takav jedan sud, pogotovo od kada je kosovski Parlament omogućio njegovo osnivanje ustavnim promenama.

Oslobodilačka vojska Kosova u zemlji uživa herojski status. Da li će Specijalni sud biti prilika da se aktivnosti OVK posmatraju diferencirano ili će se taj Sud na Kosovu jednostavno tumačiti kao iznuđena usluga međunarodnoj zajednici?

Sud će stajati pred istim problemom koji je imao Haški tribunal. Moći će da se procesuiraju samo pojedinci, a ne i OVK kao organizacija, stoga uvek treba primetiti da se ovde ne radi o kolektivnoj krivici. Ne postoji mogućnost da se sud bavi kolektivnom krivicom na bilo koji način. Haški tribunal je recimo potpuno omanuo na ovom planu. Optuženi u Hagu su čitavu strategiju odbrane zasnivali na predstavljanju sebe kao heroja svog etničkog kolektiva. Insinuacija da se radi o kolektivnoj krivici bila je kontraproduktivna za rad suda.

Kosovo je već nanelo štetu svom imidžu tako što je ovoliko odugovlačilo sa osnivanjem Suda. Da li će njegovo konačno osnivanje pomoći u preradi mračnih delova prošlosti?

Svakako se možemo nadati da će sudska obrada pojedinih slučajeva doprineti da na površinu izađu fakti koji bi mogli da rasvetle taj period. Ali veliko je pitanje kako će to onda biti interpretirano od medija posebno na Kosovu, ali i u inostranstvu. Između fakata i interpretacije može biti ogromnih razlika, što vidimo po tome što Milošević ili Karadžić do danas predstavljaju junake za deo srpskog društva.

*Profesor Jozef Marko, 1955, je austrijski pravnik i politikolog. Od 2011. je dekan Pravnog fakulteta u Gracu, a kao gostujući profesor predaje na brojnim fakultetima.