Maroko: diplomatska kriza sa Nemačkom

Marokanska vlada očigledno hoće da prekine odnose sa ambasadom i predstavništvima vlade i politike Nemačke u Rabatu. To proizlazi iz pisma ministra spoljnih poslova Maroka upućenog premijeru te zemelje Sadedinu El Otmaniju koje je u ponedeljak uveče (1.03.) objavio infromativni portal „Medias24“ i koje citiraju drugi mediji.

U pomenutom pismu, marokanski ministar spoljnih poslova Naser Burita poziva sva ministarstva u Maorku da zaustave „svaki kontakt“ i „interakciju“ sa nemačkom ambasadom u Rabatu i sa predstavništvima nemačkih političkih fondacija. Kao razog su navedeni - „duboki nesporazumi oko ključnih pitanja Kraljevine Maroka“.

Rabat nije obavestio predstavnike Nemačke

Očigledno da o tome nisu bili obavešteni ni nemačka ambasada u Rabatu, niti nemačke organizacije u Maroku.

Na zahtev ARD-a, nemačka ambasada u Rabatu ni Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu nisu komentarisale pozadinu tog događaja. Portparol Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu za dpa je samo izjavio: „Primili smo k znanju izveštaje medija“.

Nemačkoj novinskoj agenciji dpa je iz kancelarije Nemačkog međunarodnog društva za saradnju (GIZ) u utorak u Rabatu rečeno: „Nastavljamo da radimo na našim projektima, ali trenutno ima nekih stvari koje treba razjasniti“.

Predstavnici nemačkih političkih fondacija u Maroku su takođe iznenađeni i u kontaktu su sa ambasadom Nemačke u Rabatu. Međutim, čini se da se već vide prvi efekti ove odluke.

„Neki partneri su nas zamolili da događaje planirane za ovu sedmicu odložimo za sledeću nedelju ili nedelju nakon toga“,rekao je Štefen Kriger, predstavnik Fondacije Konrad Adenauer (KAS) za Maroko. „Pretpostavljamo da je ovo akumulacija raznih problema i uzroka“, rekao je Kriger za dpa.

Mogući uzrok sukoba: Zapadna Sahara

Mediji u Maroku polaze od toga da je glavni uzork ovog diplomatske krize - Zapadna Sahara. Međutim, između Rabata i Berlina trenutno postoji nekoliko spornih tačaka. Maroko je na primer ljutito reagovao zbog toga što nije bio pozvan na konferenciju o Libiji, koja je održana u Berlinu u januaru prošle godine.

A veliko nezadovoljstvo u marokanskoj prestonici izazvala je glasna i snažna kritika iz Berlina u vezi sa Zapadnom Saharom.

Prvo je početkom decembra 2020. Maroko - kao četvrta većinski muslimanska država - priznao Izrael, a potom su SAD pod Donaldom Trampom priznale Zapadnu Saharu kao marokansku teritoriju. Nemačka je na taj potez SAD reagovala sazivanjem sastanaka Saveta bezbednosti UN čija je nestalna članica tada bila.

Zapadna Sahara je ogroman i retko naseljen region Severne Afrike: površinom je sličan Novom Zelandu, veći je od Ujedinenog Kraljevstva - a ima samo nešto više od pola miliona stanovnika. To je bila španska kolonija sve do 1975. Posle smrti diktatora Franciska Franka, Španija se povukla i tada ju je Maroko većim delom okupirao i anektirao.

Taj region ima ogromne prirodne resurse, uključujući vode bogate ribom i naslage fosfata. Prema međunarodnom pravu region Zapadne Sahare se smatra kontroverznim. Jedan deo političkih predstavnika tog regiona zahteva svoju državu, nezavisnu do Maroka.

Tradicionalno bliski donosi sa Marokom

Ministarstvo spoljnih poslova  Nemačke na svom sajtu opisuje odnose sa Marokom kao „tradicionalno bliske, prijateljske i bez napetosti“. U toj zemlji između ostalih svoje kancelarije imaju fondacije Friedrih-Ebert, bliska SPD, Konrad Adenauer, bliska CDU i Fridrih Nauman bliska FDP. Takođe piše da dve zemelje imaju jake ekonomske i trgovinske veze.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android