Martin Šulc, drugi čin

„Ja sam čovek sa prednostima i manama“, izgovorio je između ostalog u svom govoru Martin Šulc (SPD) pred evropskim parlamentarcima u Strazburu, uoči reizbora na funkciju predsednika Parlamenta Evropske unije. „Svakako da ljudi prave greške. Poslednji sam koji bi za sebe rekao da sam nepogrešiv.“

Nemački socijaldemokrata je ulogu predsednika Parlamenta EU preuzeo pre dve i po godine. Ponovnim izborom on će nastaviti sa sprovođenjem svoje političke platforme. Nastaviće sa realizacijom cilja da se druge dve najvažnije institucije Evropske unije „postave na noge“ – Komisija i Savet EU. U prevodu to znači da bi one ubuduće morale da zastupaju interese svih članica Unije – još eksplicitnije. Šulcu je to već pošlo za rukom, mada se nekim parlamentarcima ne dopada njegov stil. Ipak, Martin Šulc nije propustio priliku da podseti svoje kolege, zašto je istrajnost u tome od interesa za građane Evropske unije. Već sada bi se moglo reći da šefovi vlada i država članica EU, daleko više slušaju šta Parlament govori.

Sada kada je Parlament EU dobio predsednika, trebalo bi izabrati i šefove drugih institucija. Reizborom Šulca postalo je jasno da su socijaldemokrate pristale na kalkulaciju pobednika na nedavno održanim izborima. Konzervativci su izrazili spremnost da podrže drugi mandat Martin Šulca, ali za uzvrat očekuju izbor svog kandidata na funkciju predsednika Komisije EU – nekadašnjeg premijera Luksemburga, Žan-Kloda Junkera.

Da je dogovor postignut, bilo je jasno još u petak, 27. juna, kada je Šulc u svom govoru nagovestio šta bi se moglo dogoditi. „Danas se nalazimo u situaciji, kada za Parlament možemo reći da je postao jedinstvena institucija, pored koje niko na evropskom nivou, a ni na nacionalnom nivou, ne može tek tako da prođe. Mi imamo demokratski legitimitet, nama su građani EU ukazali poverenje“, rekao je Šulc.

Deo velikog paketa

Doduše, cilj koji je sebi novi-stari predsednik Parlamenta EU zacrtao, još nije ostvaren. Nemac Martin Šulc priželjkivao je funkciju šefa Komisije EU, koju će na kraju dobiti Junker, vodeći kandidat konzervativaca na proteklim izborima. Dve najjače političke frakcije u novom sazivu Parlamenta, osuđene su na neformalnu saradnju. Prećutno se odluke donose u krugu „velike koalicije“. Ključnu ulogu u svemu tome ima vladajuća koalicija u Nemačkoj, koju upravo čine socijaldemokrate (SPD) i demohrišćani (CDU/CSU). Dogovor između kancelarke Angele Merkel i šefa Socijaldemokratske partije, ministra privrede u nemačkoj vladi, Zigmara Gabrijel, o kandidatima za čelne funkcije u ključnim institucijama EU, bio je presudan u reizboru Šulca i imenovanju Junkera za šefa Evropske komisije.

Ostali evropski parlamentarci oštro kritikuju „dilove iza kulisa“, pre svega Zeleni i konzervativni reformisti. „Šta se to sa nama dogodilo ako se predsednik Parlamenta ovako bira. Morali bismo da budemo iznad političkog prepucavanja i stranačke konfrontacije. I šta smo na kraju dobili, utešnu nagradu, u kojoj je personalna igra iznedrila plan D, jer opcije A, B i C nisu upalile“, priča Britanac Sajad Karim, šef poslaničkog kluba konzervativnih reformatora u Parlamentu EU.

Uprkos kritikama, Martin Šulc ostaje na mestu na kojem je bio i do sada. Njegov reizbor podržalo je 409 od 723 poslanika, dakle „komotna većina“. Po prvi put u istoriji se dešava da predsednik Parlamenta EU dobija drugi mandat. I to je bio predmet rasprave na konsultacijama šefa vlada i država članica EU. Kompromis koji je postignut obavezuje Šulca da napusti funkciju predsednika na pola mandata.

Šulc insistira na reformama

Novi-stari predsednik Parlamenta EU najavljuje temeljnu raspravu o ulozi Evropske unije u budućnosti. Mnogo je spoljnopolitičkih izazova, poručio je Martin Šulc, posebno ističući izazove u migracionoj i razvojnoj politici EU. I kriza u Ukrajini mora biti rešena, jer je nedopustivo da Evropi, sto godina od početka Prvog svetskog rata, prete novi sukobi.

Predsednik Parlamenta EU je pored ostalog naveo kako na starom kontinentu ne može važiti pravilo jačeg, nego da pravila treba da definišu zakoni, aludirajući time na rusku okupaciju i aneksiju Krima. Govoreći o prilikama na istoku Evrope, Šulc se založio za oštrije sankcije protiv Rusije.