Masovna pogubljenja zbog trgovine drogom

U celom selu nema muškarca. Svi muški stanovnici su pogubljeni zbog trgovine drogom. To je u februaru ove godine otkrila iranska kopredsednica nadležna za žene i porodicu, Šahindokt Molaverdi. Ona je pritom dovela u pitanje smisao smrtne kazne pitajući ko će se u budućnosti brinuti za udovice i siročad. U Iranu za njih nema državne socijalne pomoći.

Selo bez muškaraca nalazi se u Beludžistanu, siromašnom regionu na jugoistoku Irana, uz granicu prema Pakistanu i Avganistanu. Tu je veoma rašireno krijumčarenje i prodaja droge. U regionu vladaju jake suše pa je trgovina drogom često jedini izvor prihoda. A nje ne nedostaje: u susednom Avganistanu proizvodi se više od 90 odsto opijuma u svetu, od kojeg se pravi heroin. Nemačka tajna služba BND smatra da glavna ruta krijumčarenja heroina iz Avganistana u zapadnu i srednju Evropu ide preko Irana i Turske.

Mrtvi na obe strane

Beludžistan je prva stanica na toj ruti. Tu je prva linija fronta u iranskoj borbe protiv trgovine drogom. Pritom, žrtava ima na obe strane. Prema zvaničnim podacima, od 1979. je u borbi protiv krijumčara droge poginulo više od 3.700 pripadnika iranskih snaga bezbednosti.

Kako pokazuje selo bez muškaraca, ni iranskim sudovima ljudski život ne znači mnogo: 2015. je u toj zemlji pogubljeno 966 ljudi, od toga dve trećine – tačnije 638 – zbog trgovine drogom. To je više nego i jedne godine od 1990. Smrtna kazna prjeti svakome ko bude uhvaćen s najmanje pet kilograma opijuma ili sa 30 grama heroina ili metamfetamina. Smrtna kazna za trgovce drogom propisana je u 32 države sveta, a ona se zaista i izvršava u Iranu, Saudijskoj Arabiji, Kini, Indoneziji, Tajlandu i Singapuru.

Uprkos drakonskim kaznama, trgovina drogom u Iranu i dalje je veoma raširena pojava. Prema navodima „Štaba Islamske Republike za borbu protiv droge“, svakog dana u Iranu drogu počne da konzumira po sto novih ljudi. Prema navodima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, 70 odsto njih postanu zavisnici. Ukupni broj zavisnika u Iranu procenjuje se na oko tri miliona. To, kao i uloga Irana kao tranzitne zemlje, odražava se i u količini zaplenjene droge: 2012. je tri četvrtine u svetu zaplenjenog opijuma – zaplenjeno u Iranu, kao i četvrtina zaplenjenog heroina i morfijuma.

Veliki rast korišćenja metamfetamina

Opijum u iranskoj kulturi ima dugu istoriju, a i danas je najomiljenija droga. Novo je da je sve rašireniji metamfetamin. U međuvremenu je takozvani „kristal-met“ druga najraširenija droga u Iranu.

Direktor iranskog Društva za toksikologiju Kambiz Soltaninedžad saopštio je početkom januara da upotreba metamfetamina kontinuirano raste od 2009. godine. U međuvremenu se iranski metamfetamin izvozi u celu Aziju. Samo u Maleziji trenutno 75 Iranaca čeka na izvršenje smrtne kazne jer su u tu zemlju pokušali da prokrijumčare drogu. Jedan izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da je Iran u 2012. godini bio četvrti u svetu po uvozu pseudoefedrina. Ta materija jedna je od najvažnijih u proizvodnji metamfetamina. Kristal-met se može dobiti bez problema, kaže teheranski sociolog Hasan Rafi.

„Ako čovek proba kristal-met i poznaje tu scenu, onda može i da ga jednostavno naruči telefonom. Za deset minuta ga dobije kod kuće“, objašnjava taj stručnjak za zloupotrebe droge u razgovoru za DW.

Rafi smatra da su vlasti još uvek suviše blage prema trgovcima droge. Uprkos brojnim smrtnim presudama, do njihovih izvršenja ne dolazi.

Parlament želi da ukine smrtnu kaznu za dilere

Ali aktivisti za ljudska prava već godinama upozoravaju da masovna pogubljenja ne mogu da reše iranski problem s drogom. Kopredsednik Međunarodnog udruženja za ljudska prava Abdolkarim Lahidži smatra da su pogubljenja u sklopu borbe protiv droge besmislena i neefikasna. „Početkom 2015. predstavili smo iranskim vlastima više od sto predloga za borbu protiv droge. Jedan od njih bio je i zahtev da se ukine smrtna kazna za kriminal povezan s drogom“, kaže Lahidži za DW. Ona ima na umu i međunarodni ugled Irana kad kaže: „Zbog velikog broja pogubljenja, Iran se neprestano oštro kritikuje. Ako bi se ukinula smrtna kazna za kriminal povezan s drogama, odmah bi se smanjio broj pogubljenja za 70 odsto.“

Taj aktivista za ljudska prava dobio je podršku sa neočekivane strane. Čak i Štab Islamske Republike za borbu protiv droge smatra da je smrtna kazna neodgovarajuća merom. To telo podržava predlog zakona koji je podnesen parlamentu, a koji predviđa ukidanje smrtne kazne za kriminal povezan s drogom. Već ga je potpisalo 70 poslanika.