Mediji na nemačkom: Gnev u Beogradu
9. jul 2020.
Skoro da nema medija na nemačkom jeziku koji ne izveštava o događajima prethodne dve noći u Srbiji. „Korona-neredi u Beogradu“ (Bild), „A onda iznenada gori Beograd“ (Berner cajtung), „Protesti protiv korona restrikcija: ponovo nasilje na ulicama Srbije“ (Tagesšau), „Žestoki nemiri na korona-protestima u Beogradu“ (Špigel)… To su samo neki od naslovi medija u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Luksemburgu.
O tome kao je sve počelo, Tagescajtung iz Berlina piše: „Šef države Srbije Aleksandar Vučić stalno se obraća svom narodu. Hvali ili okrivljuje, preti ili teši, grdi ili kuka. Neprestano sam sebe hvali i uvek krivi druge za sve što je krenulo po zlu. Svojim sledbenicima on tako deluje državnički, a sve ostale iritira. Nije bilo drugačije ni u utorak popodne kada se treći dan zaredom narodu obratio na televiziji.“
-pročitajte još: Izliv kolektivne frustracije
„Međutim, kada je najavio da će narednog vikenda ponovo uvesti policijski čas, mnogima je pukao film. Njega i njegov režim su okrivili za 13 mrtvih i 299 novoobolelih od korone u roku od samo 24 sata.“
„Čim je Vučić završio svoju tiradu, gnev na društvenim mrežama se spontano pretvorio u protest ispred parlamenta u centru Beograda. Ovog puta to nije bio miran, građanski protestni marš sa zviždaljkama, kojem se Vučić ranije podsmevao“, piše berlinski Tagescajtung.
Zabrinjava nasilje policije
A ono što je usledilo – sve masovnije okupljanje ljudi u centru Beograda, pokušaj upada u zgradu skupštine, sukobi između policije i demonstranta – svi mediji prenose uz brojne fotografije i video-snimke policijskih automobila koji gore, oblaka suzavca, kordona policije. Vidi se da su kamenje i baklje oružje demonstranta, naspram palica, pasa, oklopnih vozila i suzavca policije.
Na više mesta se piše ili govori o neprimerenom nasilju policije – i pritom pokazuje snimak ljudi koji mirno sede na klupi i koje iznenada iz sve snage palicama počinju da tuku uniformisane osobe. Novinarka drugog programa nemačkog javnog servisa ZDF, prateći te snimke za glavni dnevnik, kaže da „prema zvaničnim podacima ima 17 povređenih demonstranta“ i onda naglašava – „ali i 43 policajca!“
Takođe kruži snimak relativno prazne ulice na kojoj se vidi jedan mladić koga policijci brutalno obaraju na zemlju, tuku palicama, šutiraju i potom odlaze, dok on ostaje da leži na putu. A onda celom širinom puta nailaze belo-plava vozila, policajci izlaze i automobila i mladića samo prebacuju na trotoar.
U vezi sa slikama na kojima se vidi nasilje policije citira se i Tvit Dunje Mijatović, Visoke komesarke za ljudska prava:
„Nasilno rasterivanje demonstranata od strane srpske policije u Beogradu izaziva ozbiljnu zabrinutost #humanrights. Vlasti Srbije moraju da sprovedu efikasne istrage kako bi utvrdile odgovornost i kaznile odgovorne službenike policije.“
„Uticaj stranih obaveštajnih agencija“
Mnogi mediji prenose i izjave vlasti koje objašnjavaju nasilje policije. Tako Berliner cajtung citira direktora policije Vladimira Rebića: „Primenili smo nasilje samo kada je bilo nasilja prema nama“.
A Berner cajtung konstatuje: „Teško da je neko očekivao takvu eksploziju nasilja“. Taj list iz glavnog grada Švajcarske takođe navodi da je „jedna Vučićeva savetnica optužila demonstrante da ne protestuju protiv korone, već da služe stranim silama“ i dodaje da se „Vučić u svojim javnim nastupima često služi teorijama zavere“.
List citira njegove reči da su „strane obaveštajne agencije mogle igrati ulogu u neredima“ i zatim piše da se u Beogradu spekuliše da su desničarske ekstremističke grupe dobile pomoć od ruskih agenata. Moskva se protivi brzom sporazumu Srbije sa Kosovom, što bi moglo da rezultira vezivanjem Beograda za Zapad.“
Vlada se preračunala
Frankfurter algemajne cajtung: „Najava novog policijskog časa odvela je demonstrante na ulice u Srbiji. Ali to je bio samo povod protesta. Oni su zapravo gnevni zbog drugih stvari.“
„Nezadovoljstvu očigledno doprinosi i to što sve više građana u svom okruženju ima obolele od korone i tako iz ličnog iskustva zna koliko mnogo se stvarnost u srpskim bolnicama razlikuje od izveštavanja o tome u medijima bliskim vladi. Sve više tih privatnih izveštaja dospeva u javnost. U njima se opisuje situacija o kojoj se u većini masovnih medija ili ne izveštava, ili se ona predstavlja ublaženo.“
„To je jedan od razloga zbog kojeg je bilo sukoba između policije i demonstranata i kod sedišta RTS, koji, kao i neke privatne stanice, ima poslovne veze sa vladom i odavno je prestao da odražava stvarnost života mnogih građana. Međutim, sam Vučić na konferenciji za novinare u utorak ni na koji način nije delovao kao da hoće nešto da ublaži. Za situaciju u Beogradu je rekao da je alarmantna i kritična“.
„Osim Beograda, kao žarištem zaraze vodi se i Novi Pazar. U tom gradu živi mnogo Bošnjaka i pretpostavlja se da je do velikog broja infekcija došlo krajem maja, za Bajram. Vučić je rekao da je pogrešio što nije naredio zatvaranje džamija. Predsednik je to opravdao nedovoljnim poznavanjem običaja muslimana u svojoj zemlji: Priznajem, nisam bio dovoljno upoznat sa običajima i nisam znao koliko je važno da se tokom ovog praznika ode u džamiju i to nas je skupo koštalo“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung na kraju članka.
Kuda ide Srbija?
Noje cirher cajtung ovako analizira proteste: „Heterogenost ovog nezadovoljstva podseća na velike demonstracije civilnog društva prošle godine (1 od 5 miliona). Demonstrante je tada pre svega ujedinjavalo odbacivanje Vučića, ali nisu mogli da se dogovore oko zajedničkog političkog imenitelja. Posle nekoliko meseci, kada je na čelo protesta stala stara politička opozicija i formirala savez glavnih opozicionih partija, protesti su izgubili na dinamici.“
Švajcarski list dalje navodi: „Neke posmatrače ovo je podsetilo na demonstracije protiv Miloševića, čiji je ministar informisanja nekada bio Vučić, ali i na događaje u drugim autoritarnim države. RTS u utorak uveče nije smatrao da su sukobi ispred parlamenta – i u neposrednoj blizini uredništva – vredni izveštavanja, već je emitovao drugorazredni karate-film sa Džekijem Čanom. Tokom puča u Rusiji 1991. državna televizija emitovala je balet Labudovo jezero, a u Turskoj 2013, tokom nasilnog raspuštanja protestnog kampa u parku Gezi, jedna TV-stanica bliska vladi prikazivala je dokumentarni film o pingvinima. I to je jedan od pokazatelja kojim putem ide Srbija pod Vučićem“, zaključuje Noje cirher cajtung.
Priredila Dijana Roščić