Mediji u Nemačkoj: Nije sve idealno

U mnogim zemljama zavide Nemačkoj zbog raznolike medijske scene i javno-pravne radijske i televizijske mreže. Međutim, ima razloga i za kritike. Na primer, organizacija „Reporteri bez granica“ ima zamerke zbog nedovoljne zaštite izvora informacija što je od presudnog značaja za slobodan rad novinara.

Od terorističkih napada 11. septembra učestale su istrage protiv novinara zbog takozvane „pomoći u odavanju tajne“. Tim pravno zaobilaznim putem vlasti nastoje da saznaju imena onih koji novinarima saopštavaju važne podatke. Ministarka pravde Sabina Lojthojzer Šarenberger najavila je nov zakon kojim bi se novinari zaštitili od takvih pokušaja državnog tužilaštva.

„Zaštitićemo slobodu štampe i novinari će ubuduće biti bolje zaštićeni od pokušaja zaplene (dokumenata). Pobrinućemo se da ne bude kažnjen nijedan novinar koji samo objavi dokumente koji su mu dostavljeni“, kaže ministarka.

Nemačka 17. na svetu

Udruženja novinara pozitivno ocenjuju odluku Ustavnog suda da poništi zakon o čuvanju podataka koji je obavezivao telekomunikacione kompanije da šest meseci čuvaju podatke o telefonskim i i-mejl kontaktima njihovih pretplatnika. Međutim, „Reporteri bez granica“ strahuju da će uskoro biti usvojeno neko novo slično pravilo, jer je odgovarajuća smernica EU i dalje na snazi.

Kada je o slobodi štampe u Nemačkoj reč, do danas je kao parametar ostala presuda Ustavnog suda iz 1966. godine kada je nedeljnik „Špigel“ bio optužen za veleizdaju, jer je objavio tajne podatke u vojnoj situaciji u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj i NATO. Sud je oslobodio „Špigel“ optužbe i presudio da „nema moderne demokratije bez slobodne političke štampe“.

Inače, na listi „Reportera bez granica“ Nemačka je među 175 zemalja na 17. mestu po slobodi štampe – na čelu su Danska, Irska i Finska, na začelju Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja.

Autori: Monika Ditrih / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković