Medvedi divljaju po Rumuniji?
3. oktobar 2018.
„Pastira ugrizao medved“, „Novi stravičan napad“, „Medvedica i dva mladunčeta svaki dan prolaze kroz selo“... To su samo neki od naslova u rumunskim novinama. Napada je sve više, jer i medveda ima sve više.
U mnogim zemljama na zapadu Evrope medvedi su odavno istrebljeni, a retki preostali primerci pod najstrožijom su zaštitom. Ali zato u Rumuniji živi možda najveća populacija medveda u Evropi, ako se izuzme Rusija. Barata se brojkom od 6.000 do 6.600 životinja, ali ne postoje pouzdane brojke ni koliko ih ima, niti koliko je stvarno bilo napada. Njihov broj bi mogao u suštini da bude daleko manji, jer u toj zemlji postoji konkretan interes da medveda ima više.
Kao i u mnogim drugim zemljama, tako je i u socijalističkoj Rumuniji lov bio zabava samo za elitu. To je dobrim delom i danas tako. Pogotovo lov na medvede. U doba Čaušeskua, u lov je odlazila samo partijska i vojna vrhuška, a redovno su pozivani i strani gosti. Sovjetski vođa Brežnjev bio je poznat kao strastveni lovac. A i neke druge vođe…
Čopori opasnih medveda
Danas godišnji lov organizuje rumunski tajkun Ion Tirijak u Balaku na zapadu zemlje. Na tom lovu redovno se okuplja krem političkog i ekonomskog života Rumunije – uz ugledne goste iz inostranstva. Redovni gost je i Klaus Mangold, dugogodišnji predsednik Odbora nemačke privrede za istok Evrope.
Osim što je to zabava za bogate i moćne, lov je i dobar izvor prihoda za lokalne vlasti i lovačka udruženja. To su gosti kojima nije problem da plate i po nekoliko hiljada evra za ustreljenog medveda. Zato na lokalnom nivou i postoji interes da se prijavljuje da postoji više medveda nego ih zaista ima, a sve kako bi nadležno Ministarstvo izdalo dozvolu za odstrel oko 500 medveda godišnje. Pored toga, do grešaka dolazi iz objektivnih razloga, jer jedan te isti medved možda je ubeležen u spisak u više susednih opština – to su radoznale životinje koje rado lutaju unaokolo.
Na tu činjenicu dugo su ukazivali rumunski zaštitnici prirode, tako da je krajem 2016. tadašnja ministarka za zaštitu životne sredine Kristina Paska Palmer najavila privremenu zabranu svakog lova na medvede. Jer medvedi su i važan argument kada npr strani mediji govore o netaknutoj prirodi i očuvanju životne sredine Rumunije.
I iako se zna da je period skotnosti smeđih medveda veoma dug, a i to da oni postaju polno zreli tek sa pet ili šest godina, gotovo odmah nakon te ministarkine odluke počeli su da se ređaju novinski izveštaji o naglom porastu broja medveda u Rumuniji i „stravičnim“ napadima na ljude i domaće životinje.
„Previše ljudi po šumama“
Nova ministarka za zaštitu životne sredine Gratijela Gavrilesku, koja je na toj dužnosti od početka 2017, ovog aprila predstavila je „Akcioni plan za konzervaciju populacije smeđeg medveda u Rumuniji“. Uprkos tom obećavajućem naslovu, u njemu se navodi da Ministarstvo želi „optimalnu“ populaciju medveda u toj zemlji od oko 4.000 primeraka. Drugim rečima, upozoravaju zaštitnici prirode, ako su gore navedene procene broja životinja bar približno tačne, to znači da Ministarstvo namerava da dâ zeleno svetlo za pomor oko 2.000 medveda!
Janoš Šin je preduzetnik, ali i ljubitelj prirode koji živi u blizini Bajile Tušnada u Transilvaniji i koji ima sasvim drugačije tumačenje takvih susreta medveda i ljudi. „Ja niti sam zagovornik Zelenih, niti sam lovac, ali činjenica je da mi danas mnogo više zadiremo u životni prostor medveda nego pre 20, 25 godina. Naravno da se ljudi tako češće susreću s medvedima. Ali to ne znači da medveda ima previše.“
Čovek je kriv, smatra Šin: „Šume se sve više krče, svuda se čuje zvuk motorne testere. Ljudi se danas i kroz divlja područja voze terencima, terenskim motociklima, biciklima, motornim sankama... Masovno se skupljaju šumski plodovi i pečurke. Jednostavno je tako: danas su svuda po šumama ljudi. Oni ometaju životni prostor medveda“.
Zato ne čudi što medvedima ne preostaje ništa drugo već da hranu traže kod ljudi: u Brašovu u Transilvaniji zaista se mogu videti na đubrištima po obodima grada. I međunarodne organizacije, poput „World Wildlife Fund“, upozoravaju Bukurešt da medvedi ili čak lov na njih, nije najveći problem – već sve manji prostor u Rumuniji gde bi medvedi živeli kao što su oduvek živeli.