Meklaflin: Najteže je pronaći traženu osobu

DW: Sjedinjene Američke Države su pokušavale, ali nisu uspele da uhvate Bin Ladena pre 11. septembra 2001. Kako se potraga za Bin Ladenom promenila posle 11.septembra?

Džon Meklaflin: 11. septembar je u potpunosti šokirao SAD, stoga je potraga za Bin Ladenom nakon tog dana postala znatno intenzivnija. Pre 11. septembra on je izvodio napade, ali to su bili napadi na američke interese daleko od domovine (homeland) koje je Klintonova administracija dosta ozbiljno shvatala ali u tom trenutku je bilo još mnogo drugih problema sa kojima su se SAD suočavale. Posle napada 11.septembra, znatno više sredstava - novčanih i u vidu ljudstva, sliveno je u obaveštajnu zajednicu, tako da smo onda bili u mogućnosti da angažujemo mnogo više ljudi na rešavanju tog problema.

Možete li da nam objasnite zašto je Sjedinjenim Državama - koje raspolažu pozamašnom i sofisticiranom obaveštajnom službom i vojnim kapacitetima bilo toliko teško da lociraju naozloglašenijeg svetskog teroristu?

Iz mog iskustva u obaveštajnoj službi, mogu da kažem da je najteže naći jednu osobu. Vratimo se u vreme Hladnog rata. U to vreme naš posao je bio da nađemo velike stvari na svetu - da lociramo gde je raspoređena sovjetska nuklearna sila, podmornice, bombarderi, motorizovana puščana divizija na granici sa Nemačkom. U ratu protiv tetrorizma koji je naša glavna preokupacija od 11.septembra, naš posao je da lociramo jako male stvari: bombu u koferu ili jednu osobu u višemilionskom gradu. To je jako teško, posebno kada ta osoba koristi sve moguće metode skrivanja.

Prošle godine obaveštajna služba SAD konačno je uhvatila Bin Ladena. Šta je po Vašem mišljenju dovelo SAD do Bin Ladena?

Ne znamo dovoljno o tome i ja lično ne znam dovoljno o tome da bih mogao da vam dam pouzdan odgovor. U pitanju je mnogo faktora od koji dosta ostaje poverljivo. Mislim da se radi o višegodišnjem sakupljanju mnoštva tragova. Neko je već jednom rekao da je obaveštajna služba pomalo nalik ređanju slagalice bez gledanja u sliku sa kutije. Drugim rečima, imate sve delove, ali nemate sliku toga kako bi ti delovi trebalo da izgledaju kada se slože. I tako nešto se desilo ovde. Česta pojava u obaveštajnoj službi je da onda kada dobijete novu informaciju, često idete u arhivu i tražite stare informacije koje vam tada ništa nisu značile, a sada odjednom postaju očigledne i imaju smisla, zato što se poslednji trag uklapa i razjašnjava stare informacije. Smatram da je takav jedan proces na kraju doveo do Bin Ladenove lokacije.

Dok se bavite nekim kao što je Bin Laden, pokušavajući da mu uđete u trag i dozučavate sve o njemu - o njegovim navikama, šta sve radi i govori, da li ste vremenom razvili svojevrsnu vezu sa tom osobom? Kako biste opisali Vaš odnos prema Bin Ladenu?

Ako bih sada govorio o onima koji su danonoćno i svakodnevno direktno radili na ovom slučaju, rekao bih da razvijete ne naklonost, već intiman odnos sa metom, u smislu da prikupite toliko informacija o njoj, da se onda osećate kao da poznajete tu osobu ali vam još uvek fale poslednji delići da biste zaista razumeli tu osobu i njen decision making calculus, kako biste razumeli gde se ta osoba nalazi i šta radi. Mogu da vam kažem da ljudi koji rade na ovom slučaju postaju, sasvim razumljivo i opravdano, opsednuti metom.

Opis raspoloženja u CIA posle 11.septembra sažeo bih u dve reči: bes i odlučnost. Bes, jer nismo uspeli da otkrijemo pravu metu koju je Al Kaida planirala. A znali smo da su oni planirali napad tog leta. Imali smo jako dobre podatke koji su ukazivali na to da treba da očekujemo napad. Ali nismo znali gde će napad biti izvršen.

Tako da je deo naše reakcije bio bes, a drugi deo odlučnost - čvrsta rešenost da nikada više ne dozvolimo da se tako nešto desi i da uništimo tu organizaciju koja je to izazvala. Taj cilj i misija je poprilično motivisao ljude koji rade na tome.

Autori: Majkl Knige, Tijana Milunović
Odg. urednik: Jakov Leon