Meksiko na meti "Pegaza"

Marsela Turati saznala je u subotu popodne da bi i ona mogla da bude jedna od 25 novinarki i novinara u Meksiku, koji su špijunirani preko softvera „Pegaz“. To je saznala nekoliko sati pre nego što je međunarodna istraživačka mreža objavila informacije o projektu „Pegaz“. Bila je to vest koja je u svetu odjeknula poput bombe.

Turati je u prvom trenutku bila iznenađena i nije mogla da poveruje, ali onda joj je sve bilo kristalno jasno. Jer, ona pripada ljudima koji su zbog svog rada trn u oku mnogima u Meksiku. To takođe znači da ima moćne neprijatelje.

„Uvek imaš osećaj da si nadgledana i špijunirana“

Turati je jedna od najpriznatijih istraživačkih novinarki u Meksiku. Već godinama se bavi povredama ljudskih prava u toj latinoameričkoj zemlji. Napisala je brojne knjige o ratu narko kartela i glas je žrtava te borbe. „Kao novinarka ovde u Meksiku uvek imaš osećaj da si nadgledana i špijunirana. Ali „Pegaz“? Mislila sam da je to preskupo. Moram to prvo sažvaćem“, kazala je.

Isto tako se u ovom trenutku oseća veliki broj Meksikanki i Meksikanaca. Međutim, samo na prvi pogled zapanjuje činjenica da skoro svaka treća informacija u Meksiku sa oko 50.000 telefona procuri, kako to procenjuje međunarodna mreža reportera „Zabranjene priče“ (Forbidene Stories). Jer, Meksiko je bila prva zemlja koja je još 2011. nabavila softver „Pegaz“.

Špijunaža deo meksičke kulture

Program su navodno kupili Ministarstvo odbrane, državno tužilaštvo i tajna služba Meksika. Preko jedne fiktivne firme KBH Trak sa softverom izraelske NSO-grupe Meksiko je postao eksperimentalna laboratorija za špijunske tehnologije.

„Ljudi ovde nisu bili posebno iznenađeni, ni zapanjeni. Svi su znali da je vladajuća Institucionalna revolucionarna partija (PRI) 70 godina praktikovala slično“, kazala je Turati. „Nama je, takoreći, u krvi da nemamo poverenja u mobilni telefon. A špijunaža je deo naše kulture.“

Novinarka ipak mora da se nasmeje kada govori o tome kako se njene kolege iz inostranstva podsmevaju njenoj ekstremnoj predostrožnosti. Za vreme važnih sastanaka i treninga, pre svega sa lokalnim novinarima u zemlji, mobilni telefoni se ostavljaju podalje – ponekad čak i u mikortalasnoj pećnici. „Vi Meksikanci ste svi paranoični“, govorile bi kolege iz Evrope.

Opasna zemlja za novinare

Ali, možda je neophodno da se bude malo paranoičan, ili bolje reći pažljiv, ako ste već izabrali ovaj posao u jednoj zemlji kao što je Meksiko. To je jedna od najopasnijih zemalja u svetu za novinare. U Meksiku se stalno ubijaju novinari. Pre samo mesec dana u pokrajini Oahaka ubijen je lokalni novinar Gustavo Sančez.

Za Marselu Turati posao nije samo da rasvetli ubistva migranata ili nestanak 43 studenta u Ajozinapi, što je privuklo pažnju širom sveta. Ona je osnovala mrežu „Periodistas de a pie“, sa ciljem da vrši obuku lokalnih novinara i da na taj način zaštiti svoje koleginice i kolege.

„Ovde postoji opasnost za novinare da neoprezno izgube strah. Jer, pretnje su brojne i masovne, te postoji rizik da se sve prihvati kao normalno stanje", kaže Turati. Zbog toga ona i njene kolege uvek imaju pri ruci spisak kontakata, ako neki reporter ode u opasnu oblast ili ako se ne javi.

Da li je „Pegaz“ umešan u ubistvo?

Afera „Pegaz“ dovela je do ubistva 2017. godine. Tada je upucan novinar Sesilio Pinjeda Birto. On je godinama pisao o organizovanom kriminalu i narko mafiji u južnom Meksiku, te upletenosti lokalnih političara i policije. Meksiko: ko će ti pomoći ako mafija neće?

Birtov broj telefona se takođe nalazi na listi „Pegaza“, koji je mnogo pre smrti registrovan kao mogući cilj špijunaže. Njegov mobilni telefon nakon ubistva nikada nije pronađen. Da li je, dakle, Birto špijuniran upravo pomoću tog softvera, koji bi zapravo trebalo da je namenjen borbi protiv krijumčara droge i terorista?

I predsednik bio špijuniran

Sada kada o tome misli, Marsela Turati se seća mnogih stvari, koje su joj u tom trenutku bile pomalo čudne. Mobilni telefon jedne njene koleginice sa kojeg je odjednom sve izbrisano. Onda druge kolege koje nisu više imale pristup svom pametnom telefonu. Kao i činjenica da bi ponekad kod pojedinih kolega telefon jednostavno podivljao. „Tada bismo se šalili da je našim špijunima postalo dosadno.“

Problem je takođe, kaže Turati, što novinari u Meksiku ne mogu sebi da priušte da svakih nekoliko meseci kupe novi mobilni telefon. Da li to znači da se na kraju ništa neće promeniti u Meksiku; zemlji koja je svojevrsni epicentar skandala? Marsela Turati se nada da će se osnovati komisija koja će na svetlo izneti celu istinu o „Pegazu“.

„To što je predsednik Andres Manuel Lopez Obrador i sam bio žrtva špijunaže povećava šanse da se stvar istraži“, kaže novinarka. Svet će gledati u pravcu Meksika. „I možda ćemo shvatiti da špijuniranje nije normalna stvar, kako smo mi u Meksiku uvek mislili.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.