Mere se ukidaju, izvestan rizik ostaje

Da li je to sada bilo to sa koronom u Njemačkoj? Gotovo se može steći takav utisak. Iako je broj novih dnevnih infekcija još uvek alarmantno visok, već nekoliko dana brojke su u padu i očigledno je da je vrhunac iza nas. Pandemija tako sve više pada u drugi plan u svakodnevnom životu ljudi.

Iako u međuvremenu svako zna nekog ko je zaražen, strah od virusa je izbledeo. Omikronska varijanta je doduše zaraznija od drugih, ali je tok bolesti obično blag. Zato dnevne incidencije od oko 1.400 nisu alarmantne, odlučujući kriterijum je situacija u bolnicama. A ona nije tako loša, bar za sada.

I druge zemlje ukidaju mere

Zato su nemački kancelar i premijeri pokrajina morali da reaguju, što su i učinili. Neke pokrajine su već ranije krenule s ublažavanjem mera, a sada bi to trebalo da se odnosi na sve: do 20. marta postupno će se ukinuti gotovo sva ograničenja koja su ljudi podnosili gotovo dve godine.

Za to nema alternative, prava i slobode su od centralne važnosti u našoj demokratiji i mogu se ograničiti samo onoliko dugo koliko je to apsolutno neophodno. A to trenutno nije slučaj.

Slično se radi i u drugim zemljama – i tamo se ukidaju ograničenja koja su ponekad bila i znatno drastičnija nego u Nemačkoj.

Neizvesnost međutim ostaje. Procenat vakcinisanih u Nemačkoj i dalje je nizak u poređenju s drugim zemljama. Sredinom ove nedelje oko 75 odsto ljudi bilo je potpuno vakcinisano, odnosno dva puta, a 25 odsto nije. Svi pokušaji političara da uvere skeptike u potrebu vakcinisanja, čak i propagandnim kampanjama koje su koštale milione, do sada su bili neuspešni. Mnogi oklevaju i s trećom dopunskom dozom, jer su se zarazili mada su bili već dva puta vakcinisani.

Zato je ispravno to što kancelar Šolc sada najavljuje da da namerava da izmeni Zakon o zaštiti od zaraza do 20. marta, dakle dana kada se gotovo sva ograničenja ukidaju. Na osnovu tih izmena, ako bude bilo potrebno, brzo se može reagovati na novu situaciju. Bez nove verzije zakona takve mere ne bi bile moguće. To uključuje i obavezu nošenja maski, koja bi se trebalo da ostane na snazi i nakon 20. marta.

Neprimereno je to da se Liberali (FDP), koji su deo vladajuće koalicije, tome opiru i sanjare o nekakvom „Danu slobode“ 20. marta. Ipak pritisak da se po tom pitanju postigne dogovor je veliki.

Upozorenje na uska grla zbog obavezne vakcinacije

Sada u centar pažnje dolazi jedna druga tema: šta bi donela obavezna vakcinacija? Već ranije je odlučeno da će od 15. marta morati da se vakcinišu svi koji rade u zdravstvu. Ali i tu je sve više otpora. Tako je na primer Bavarska najavila da za sada neće primeniti tu odluku. Razlog je strah da bi, ukoliko oni koji se nisu vakcinisali prestanu da dolaze na posao, moglo da dođe do nedostatka osoblja u bolnicama. Na taj problem ukazuje i Udruženje lekara zakonskog zdravstvenog osiguranja u Nemačkoj. Jer, većina onih koji rade u zdravstvenim ustanovama jeste vakcinisana, ali nisu svi.

A još je neizvesnije šta će biti s odlukom o obaveznom optem vakcinisanju koju bi Vlada najradije stavila na glasanje u Bundestagu već tokom aprila.

Predlozi o kojima će se u parlamentu raspravljati i glasati veoma su različiti: dok se jedni zalažu za obaveznu vakcinaciju za sve starije od 18 godina, drugi bi to uveli za sve starije od 50 godina, a treći bi želeli postupno uvođenje obaveznog vakcinisanja, u zavisnosti od razvoja situacije.

No, bez obzira na varijantu, sve je teže zalagati se obaveznu vakcinaciju kada se istovremeno gotovo sva ograničenja ukidaju. Zato je sasvim moguće da na kraju do toga neće ni doći.

Ljudi su umorni od pandemije

A situacija sredinom februara 2022. u Nemačkoj je ovakva: ljudi se raduju proleću, punim fudbalskim stadionima, šopingu bez restriktivnih pravila, susretima i kontaktima. Istovremeno, političari se nadaju da će sledeća varijanta virusa biti isto tako blaga kao i omikron. Jer bez uvođenja opšte obaveze, procepljenost stanovništva neće se osetno povećati – takvo je iskustvo iz proteklih meseci.

Moguće je da će nas pandemija na jesen opet teško pogoditi, s opasnijom varijantom od omikrona – to je rizik koji ne treba potceniti. Ali, u ovom trenutku ljudi koji su umorni od pandemije nakon 24 meseca ograničenja žude za opuštanjem. Kancelar Olaf Šolc i pokrajinski premijeri to nisu mogli da zanemare.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.