Među ministrima Miler do Milera
17. mart 2018.
Miler, Braun, Šulce ili Šojer – redom imena koja zvuče sasvim nemački. Slično je i sa drugim imenima članova kabineta Angele Merkel: pazilo se da ima mladih i starih, pazilo se da ima i žena i muškaraca, ali na nemačke građane stranog porekla se izgleda zaboravilo. Zašto je stvar sasvim drugačija nego u fudbalu, gde su na spisku reprezentativaca imena poput Boateng, Mustafi, Ozil ili Kedira?
Oko 18,6 miliona građana Nemačke su prva ili druga generacija doseljenika. Ovakav sastav vlade zato nije promakao niti Ajmanu Mazjeku, predsedniku Centralnog veća muslimana: „Tu nema neke gorčine nego sam lakonski konstatovao da nova nemačka vlada očito jedva ima ikoga stranog porekla. Katarina Barli, nova socijaldemokratska ministarka pravosuđa, teško da sa svojim nemačkim i britanskim državljanstvom može predstaviti ovu raznolikost društva“, rekao je on za DW.
Raznolikost više nije „in“
Ajdan Ozoguz, poslanica SPD i bivša državna sekretarka za integraciju zato ovu vladu smatra korakom unatrag: „Pazilo se na neverovatno mnogo faktora, na regionalnu podelu, na ravnotežu između muškaraca i žena, ali na žalost uopšte ne na to da se Nemačka predstavi kao useljenička zemlja.“ Ozoguz ne verujem da se radi o zlim namerama „nego mislim da je to izraz nesigurnosti u politici“.
Nedostatak osoba stranog porekla u vladi je odraz promene u društvenoj stvarnosti gde je „pitanje integracije“ sve manje prisutno. Ko se zalaže za prava stranaca, taj ne može računati na aplauze. „Raspoloženje se već odavno okrenulo ne samo protiv izbeglica nego protiv svih ljudi koji imaju nekakve porodične veze s inostranstvom, čak i ako su državljani ili su i rođeni u ovoj zemlji“, rekla je Ozoguz za DW.
- pročitajte još: Vlada mora da se dokaže na nov način
Ova političarka to zna iz ličnog iskustva: ona je pre pedeset godina rođena u Hamburgu, roditelji su se prethodno tu doselili iz Istanbula. Ipak je jedan od vodećih političara Alternative za Nemačku i osobama poput Ozoguz negirao pravo da budu Nemci i želi ih poslati „natrag u njihovu Anatoliju“.
Ozoguz ne veruje da je takav rasizam mišljenje većine građana ove zemlje, ali su se tu srušili tabui koji su promenili i suživot. „Može biti da i kod političara vlada mišljenje da se s raznolikošću sada ne mogu dobiti glasovi.“ To bi, kaže, bilo tragično jer upravo sada treba pokazati „ko smo i šta smo i dokazati da smo zemlja koja se drži zajedno i ne dopušta podele“. Zato i sastav vlade smatra „velikom greškom“.
Parlament iz nekog davnog doba
Zapravo i čitav saziv ovog Bundestaga je više nego konzervativan: dok se barem u sastavu vlade pazilo na udeo ministarki, u Parlamentu je gotovo dvostruko više muškaraca nego žena. Opet su to većinom profesionalni i iskusni politički lisci između 40 i 60 godina, a od 709 poslanika ih je ravno 57 stranog porekla. Proporcionalno udelu u stanovništvu, trebalo bi da ih bude oko 160.
Ozoguz smatra da bi u ovim okolnostima trebalo pokrenuti kampanju u kojoj bi se pokazala važnost takvih ljudi u ovom društvu, ali ima dojam da na obema stranama prevladava malodušnost. „Osećaj da su ovde nepoželjni će se verovatno još proširiti kod mnogih ljudi stranog porekla“, smatra Ozoguz.
- pročitajte još: Nova ekipa Angele Merkel
Već sada se u Nemačkoj, kada je reč o integraciji vreme vratilo „mnogo godina unazad“, premda su iskustva iz ekonomije sasvim drugačija. Međunarodne kompanije sve više cene različita iskustva i različite kulture svojih radnika jer veruju da će tako uspešnije delovati na globalnoj nivou. Ali kada je reč o nemačkoj vladi, ta spoznaja očito još nije doprla do svesti.