MH17: Ruske igre bez granica

Više od godinu dana je trebalo stručnjacima da prikupe raskomadanu olupinu aviona iz polja istočne Ukrajine, da delove vozom prebace u Holandiju i predanim radom rekonstruišu mozaik događaja. Holandski istražitelji želeli su da se posvete detaljima kako bi njihov izveštaj bio dobro potkrepljen i otporan na sve kritike. Duže je potrajalo nego što bi porodice žrtava želele, porodice koje očekuju odgovor na odlučujuće pitanje.

Jedan od najvažnijih zaključaka za budućnost glasi: zemlje u kojima se odvijaju oružani konflikti moraju da preuzmu odgovornost za svoj vazdušni prostor. Ukrajina je držala da je visoki vazdušni prostor u kojem se kreću putnički avioni siguran – i to iako je već oboreno nekoliko borbenih aviona Kijeva. Tog 17. jula prošle godine je ukupno 160 letova prošlo istim vazdušnim koridorom iznad istoka zemlje kao avion na liniji MH17, neki od tih aviona su u trenutku napada bili u neposrednoj blizini Boinga malezijske kompanije. Svaki od tih aviona mogao je da bude pogođen smrtonosnim projektilom.

Trenutno je stanje kritično pre svega u vazdušnom prostoru Sirije i Iraka. Ali tuda i dalje krstare putnički avioni, iako je prostor još davno trebalo da bude blokiran za saobraćaj. Ukoliko pomenute države to ne žele da učine iz političkih razloga, onda bi to morale da urade institucije za kontrolu leta i avio-kompanije. Gde se vode borbe, onde ne sme da bude putničkih aviona i tačka. To je gorka lekcija koju učimo iz obaranja aviona na liniji MH17. Protivvazdušni sistemi dugog dometa mogu dopasti u ruke pobunjenika raznih sorti i tu ne može više biti ni govora o bezbednosti na nebu.

Prema rezultatima istrage, jasno je da je katastrofu izazvala jedna raketa zemlja-vazduh ruskog tipa Buk. Osim toga, utvrđeno je da je smrtonosni projektil došao iz dela istočne Ukrajine koji je prošlog jula bio u rukama proruskih pobunjenika. No ova tehnička istraga ne može da upre prstom na krivca. Ko je tog dana bio u ovom delu istočne Ukrajine? Ko je naciljao avion? Ko je dao komandu da se puca? Analitičari tajnih službi i državni tužioci rade na materijalu, a za sada sve upućuje na jednu grupu proruskih pobunjenika.

Moskva i dalje poriče da ima išta sa katastrofom. Sigurno da nije Putin lično dao naređenje da se puca. Ali on se i dalje ponaša kao da nema baš ništa sa situacijom u susednoj zemlji. Pri tome po svaku cenu želi da ga međunarodna zajednica uzme za ozbiljno, da bude veliki igrač na svetskoj pozornici i stoga često za fotografije pozira sa tigrovima i medvedima. No kukavički se pokazuje kada treba preuzeti odgovornost za političke i vojne odluke. Njegovo oružje je bilo u rukama pobunjenika, koji su – to još nije dokazano, ali ide ka tome – izazvali katastrofu. Ruski predsednik bi konačno trebalo da bude hrabar, da bude muškarac, i prizna da se prošle godine iznad istočne Ukrajine desila strašna greška. To bi mu donelo nešto od poštovanja koje toliko za sebe traži.