Milan Bandić je znao cenu „običnog malog čoveka“
2. mart 2021.
Zagreb i Hrvatska opraštaju se od gradonačelnika Milana Bandića. On je iznenada preminuo u 66. godini, pri kraju šestog i nadohvat sedmog mandata. Klijentelistički model upravljanja gradom opis je Bandićeve vladavine metropolom kroz dvadeset godina, a što se često sumira kroz više od 250 podignutih krivičnih prijava i tek nekoliko sudskih slučajeva.
Bandić je – napola ga hvale hrvatski novinari – politički fenomen od kojeg bi mnogi imali štošta da nauče. Nije se libio da gazi blato najneuglednijih zagrebačkih kvartova u kojima je grabio velik deo glasova, ali na kraju radnog dana ipak bi bio snimljen u zlatarama ili prodavnicama sa skupocenim krznima.
Politički protivnici koji su s Bandićem za nekoliko meseci imali da odmere snage na lokalnim izborima, danas poručuju da im je žao što ga nisu potukli na biralištima. Sada moraju da smišljaju nove strategije za privlačenje birača, s obzirom na to da kampanju više ne mogu da zasnuju isključivo na osporavanju aktuelnog gradonačelnika.
Da li hobotnica korupcije umire tako lako?
Socijaldemokrate (SDP) koji su ga instalirali, a s kojima se razišao tek 2009, nakon što je jasno iskazao predsedničke ambicije, danas tvrde: završena je jedna era vladanja gradom. Samo, može li korupcija u milionskom gradu da nestane preko noći?
„Naravno da ne može. Korupcije u Zagrebu bilo je i pre nego što je Bandić preuzeo vlast. Teško da će ona nestati. On je zapravo od svojih prethodnika iz HDZ, koji su gradom vladali deset godina, nasledio sistem koji je samo nadogradio i usavršio", kaže za DW najpoznatiji hrvatski aktivista protiv korupcije i predsednik vanparlamentarne stranke ORaH Zorislav Petrović.
Naš sagovornik tako objašnjava da je Bandić, umesto stranačkih vojnika, što je bio raniji model HDZ, na funkcije postavljao ljude koji su mu dugovali usluge. „Neki od njih su bili u SDP, neki nisu, ali on je očigledno na vešt način, koristeći javne resurse, bez mnogo zadrške, gradio klijentističku mrežu koja mu je omogućavala dalje vladanje. Najbolja indikacija načina njegova vladanja jesu rezultati stranke koju je osnovao na parlamentarnim izborima. Onog trenutka kada bi napustio granice glavnog grada, kada ljudi koji su mu na neki način nešto dugovali nisu bili toliko brojni, rezultati su postali zanemarljivi."
Veština izbrušena do savršenstva
Milan Bandić znao je cenu takozvanog običnog malog čoveka. U kvartovima s romskim stanovništvom to su bili asfalt i vodovod. Stariji građani Zagreba imali su još jasnije istaknutu cenu – stotinak kuna koje im je Grad dodavao svakog meseca na mizerne penzije. Umetnici, zvezde, i poneki novinari dugovali su mu gradske stanove koje su iznajmljivali po simboličnim cenama. Bogati poslovni ljudi često preplaćene honorare o kojima se naveliko izveštavalo u medijskim istragama. Gradski novac curio je na sve strane, a mnogi kao da nisu bili svesni da se radi o javnim sredstvima.
„To je bila njegova osnovna veština. To da sve što se dobija na komunalnom planu građani mogu da zahvale poznanstvu sa njim, počevši od socijalne pomoći. Bio je notorni populista. U drugom krugu predsedničkih izbora 2010. prvo je smanjio cene parkinga u Zagrebu, a potom se dogodila i nikad dokazana tvrdnja da su svi primaoci socijalne pomoći dobili pismo od njega sa sto-dvesta kuna gotovine", priseća se Petrović.
Ne bi trebalo zaboraviti ni bizarnu procesiju od centra grada do zatvora Remetinec u kojoj je stotinak uplakanih građana te 2014. godine tražilo puštanje na slobodu gradonačelnika koji je pritvoren s ključnim ljudima gradskog holdinga zbog optužbi za korupciju. „Ako je i krao, i nama je dao", govorili su, sasvim nesvesni te izjave, njegovi najvatreniji birači.
I ovih dana pred kamerama televizija ređaju se građani. Zahvalni su pokojnom gradonačelniku na tome što ih je zaposlio, što im je dao stan, što je lično urgirao pri rešavanju njihovih problema.
Da li su na redu nove istrage?
Grad koji ostavlja iza sebe ima zvanično 617 miliona kuna (81,2 miliona evra) nepodmirenih obveza, ali priča se o milijardama koje će na kraju da pokažu cenu „Bandićevog načina vladanja“. Na zagrebačkom Županijskom sudu – silom biologije, kako to biva najčešće u Hrvatskoj – obustavljen je postupak protiv preminulog gradonačelnika u aferi „Agram“. On se tu teretio za malverzacije u zbrinjavanju otpada i nameštanja posla privatnoj firmi. Ali suđenje će se nastaviti za ostalih 15 optuženih koji se terete za niz nedela, od zloupotreba prenamene zemljišta, nezakonitog zapošljavanja i zbrinjavanja otpada, do korišćenja automobila u privatne svrhe.
U drugom slučaju, „Štandovi“, oslobođen je optužbi za nameštanje posla moćnom konzervativnom udruženju „U ime obitelji", ali ta presuda još uvek nije postala pravosnažna jer Vrhovni sud još nije raspravljao o žalbama.
„Bila je ovo noć usijanih shreddera", komentarisalo se na društvenim mrežama jutro nakon što je zagrebački gradonačelnik preminuo. Za očekivati je da će, nakon ulaska novog gradonačelnika u gradsku kuću, početi nove istrage, ali malo ko od njih očekuje spektakularne rezultate.
„Očekujem da će veliki broj pokajnika svaliti krivicu na pokojnika", kaže nam Zorislav Petrović, navodeći da se Bandić nije libio da ljudima pristupa s konkretnim pitanjima i rešenjima. „Ne bih hteo da to zvuči pregrubo“, kaže. „Voleo bih da je živ i da je izgubio na izborima." I to je rečenica koja se možda i najčešće čuje ovih dana od političkih protivnika Milana Bandića.