Dijagnoza iz Minhena: Osećaj kolektivne bespomoćnosti

Volfgang Išinger je iskusan diplomata i zna da se kontroliše u javnosti. Na virtuelnoj konferenciji za predstavnike medija povodom skorog početka Minhenske bezbednosne konferencije, poslednje pod njegovim predsedavanjem, jasno je da bi najradije pričao o tome šta će se događati u glavnom gradu Bavarske krajem nedelje. Ali novinari ga stalno pitaju o nečem drugom – o proceni aktuelne krize s Rusijom.

Naravno da Išinger po tom pitanju ima šta da kaže. Na primer da „mi moramo u javnosti probuditi razumevanje za to da je zastrašivanje prevencija rata”. Ili da mu je drago da Evropa ponovno igra određenu ulogu u intenzivnom diplomatskom diskursu – nakon što je „najpre izgledalo kao da je Evropa posmatrač dok drugi pričaju o krizi i mogućnostima rešavanja".

„Mnogo kriza"

Ali Išingeri njegov tim ne bave se samo aktuelnom krizom oko Ukrajine. S pogledom na njegovih 14 godina koje je proveo na dužnosti šefa Minhenske bezbednosne konferencije Išinger zaključuje: „Ne mogu se setiti da smo ikada imali toliko mnogo kriza."

Nemački diplomata kao otvorena pitanja svetske politike između ostalog navodi: Iran, pravi odnos prema Kini, pitanja vezana uz budući evroatlantski bezbednosni poredak, pitanja vezana za odnos prema SAD kao partneru zbog neizvesnih izbora u toj zemlji.

Krize kojima istovremeno treba upravljati su i glavna tema Minhenskog bezbednosnog izveštaja (Munich Security Report). Taj dokument se tradicionalno objavljuje nekoliko dana uoči početka Minhenske bezbednosne konferencije - on praktički određuje i glavne teme o kojima se priča na konferenciji.

Ovogodišnji izveštaj ima naslov „Turning the Tide, Unlearning Helplessness" – u slobodnom prevodu bi to značilo „Promeniti tok stvari, odreći se bespomoćnosti".

„2021. nije bila godina geopolitičkog optimizma"

Izveštaj dijagnostifikuje osećaj „kolektivne bespomoćnosti". Baš kao i pojedini ljudi, i cela društva mogu dobiti osećaj da ne mogu rešiti neke izazove pred kojima se nalaze.

„2021. sasvim jasno nije bila godina geopolitičkog optimizma. Gotovo svakog mesec bi vestima dominirala neka nova kriza, koja je pojačavala osećaj da bi nas mogla preplaviti poplava kriza", tako se u izveštaju opisuje raspoloženje – kojem su posebno podložne liberalne demokratije. Ono što je opasno kod takvog osećaja je, kako stoji u Bezbednosnom izveštaju, da se svet ne hvata u koštac s izazovima pred kojima se nalazi čovečanstvo – iako su na raspolaganju resursi, strategije i instrumenti za njihovo rešavanje.

Ulrike Franke iz trusta mozgova European Council on Foreign Relations (ECFR) u izveštaju vidi svojevrsni poziv Zapadu da se pozabavi problemima sveta i da ga opet dovede u red. U intervjuu za DW Franke kaže da se osećaj „bespomoćnosti" nadovezuje na zaključke Bezbednosnog izveštaja iz 2020. u kojem je glavna tema bio „Westlessness". Ta kovanica, (u slobodnom tumačenju „svet bez Zapada) kasnije puno citirana, još pre dve godine je korišćena da opiše široko rasprostranjeno osećanje nelagodnosti i nemira pred sve većom neizvesnošću u pogledu budućnosti, a takođe i sudbine Zapada. „Uloviti" aktuelno raspoloženje i pojmovno ga transportovati tako da odmah bude jasno o čemu se radi – to je ono što Franke posebno ceni kod Minhenskog bezbednosnog izveštaja.

U aktuelnom izdanju su objavljeni i rezultati ispitivanja 12.000 ljudi širom sveta o njihovoj percepciji rizika. Rezultati su vrlo zanimljivi: u Nemačkoj su na samom vrhu liste pretnje klimatske promene i s njima povezane ekstremne vremenske (ne)prilike. U SAD su ljudi zabrinuti pre svega zbog mogućih kibernetičkih napada. Ljudi u Kini pretnju iz SAD vide kao najveći rizik. U Rusiji je pogled usmeren na domaće prilike i na prvom mestu je strah od rastuće nejednakosti. A Indija je jedina zemlja u kojoj su ljudi najviše zabrinuti mogućom upotrebom atomskog oružja od strane protivnika.

Avganistan, Ukrajina, Mali…

S obzirom da se Minhenski bezbednosni izveštaj bavi krizama i pretnjama, jasno je da ne pršti optimizmom. A kako raste broj kriza, raste i njegov obim – prvo izdanje iz 2015. imalo je „samo" 72 stranice. Aktuelni ima 182.

Osim globalnih rizika i ukrajinske krize, u njemu se govori i o celom nizu drugih kriza i njihovih posledica. Na primer haotično povlačenje iz Avganistana, pogoršavanje bezbednosne situacije u Maliju, ustvari u celoj regiji Sahela, destabilizacija na Rogu Afrike i u Arapskom zalivu, porast nejednakosti u svetu i u sektoru tehnologije -problemi s lancima distribucije. O tome će se svemu pričati u Minhenu.

Uprkos koroni, Konferencija se održava „uživo", ali „pod ekstremno restriktivnim uslovima, kao čisto radna konferencija", kako napominje Išhinger. „Potreba za bilateralnim neformalnim susretima udvoje ili u malom krugu ljudi je znatno porasla. Ne samo zbog krize, već i zbog dugih meseci u kojima se ovakvi susreti nisu održavali”, dodaje šef Minhenske bezbednosne konferencije.

Išinger očekuje da će u luksuznom hotelu „Bajrišer Hof" pozdraviti 35 šefova država i vlada, te oko 100 ministara, pre svega spoljnih poslova i odbrane. Na skupu će govoriti Antonio Guterreš iz UN. Dolazi i kancelar Olaf Šolc s brojnim članovima svog kabineta. Dolazak je najavio i generalni sekretar NATO-a Stoltenberg, baš kao i visoki predstavnici EU. U Bavarsku tradicionalno stiže i jaka delegacija SAD, koju će ovaj put predvoditi zamenica predsjdnika Bajdena, Kamala Haris. Kineski šef diplomatije će se uključiti preko video-veze.

Putin otkazao dolazak

Na konferenciju koaj će održati od 18. do 20. februara je pozvan i ruski predsednik Vladimir Putin, ali on je otkazao, potvrđuje Išinger. Da li će na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji učestvovati ruski šef diplomatije Sergej Lavrov? Odgovor na to pitanje saznaćemo neposredno uoči početka susreta, otkrio je Išinger.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.