Ministri spoljnih poslova EU o Rusiji: pukotine u sistemu

Ministarke i ministri spoljnih poslova zemalja-članica Evropske unije složni su da se kod prekinute pobune paravojne jedinice Vagner u Rusiji prošlog vikenda radi o unutrašnjoj stvari Rusije. Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok pritom ukazuje da je teško sagledati posledice te pobune.

„I dalje je nejasno šta se tamo događa. I ja jasno kažem šta se tamo događa, a ne šta se događalo. Jer, to je očigledno samo jedan čin u toj ruskoj predstavi“, izjavila je političarka Zelenih prilikom dolaska u Luksemburg. Ona je odložila planirano putovanje u Južnoafričku Republiku kako bi učestvovala na sastanku sa svojim kolegama iz EU.

-pročitajte još: Kako je Lukašenko pomogao Putinu – i samom sebi

Suzdržanost i pukotine u sustavu

Ministri spoljnih poslova bili su u načelu uzdržani kod analize događaja, a neki, kao recimo švedski ministar Tobijas Bilstrom, upozoravali su da je još prerano za izvođenje konačnih zaključaka. „Iako je svima jasno da razvoj koji je u toku ima posledice za bezbednosnu situaciju, još je prerano za dublju analizu“, izjavio je on uoči sastanka ministara.

Uprkos uzdržanosti kod interpretacije događaja, a na koju je pozivao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj, on je ipak ocenio da se može reći da su ruska država i lična uverljivost predsednika Vladimira Putina oslabljeni, odnosno da tamošnji politički sistem pokazuje pukotine.

Slično mišljenje iznelo je uoči susreta više ministara. Među njima je bila i francuska šefica diplomatije Katrin Kolona, kao i njen austrijski kolega Aleksander Šalenberg, koji je još tokom vikenda konstatovao da se vide „pukotine na ruskim svodovima“.

Strah od političke nestabilnosti

Nuklearna sila Rusija je sada pretnja i zato što pokazuje unutrašnju političku nestabilnost i ranjivost, i što bi mogla da uđe u period političke nestabilnosti, obrazložio je Borelj. Tu zabrinutost deli i luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn. „Mora se znati da govorimo o zemlji koja ima 6.000 atomskih bojevih glava.“ Zato je, kaže, politička destabilizacija Rusije veoma opasna.

Trenutno ne postoji strategija Evropske unije o tome kako se ophoditi s takvom mogućom nestabilnošću u Rusiji, izjavio je Borelj jednom novinaru nakon susreta. Trenutno se razrađuju mogući scenariji, ali za usklađivanje je potrebno vreme, rekao je on i naglasio da je ta situacija unutrašnja stvar Rusije u koju EU nije umešana ni na koji način i koja ju je iznenadila.

Dalja podrška Ukrajini

Rezultat rasprave je jasan, rekao je Borelj nakon susreta. Evropska unija će podržavati Ukrajinu jače nego ikada do sada. Kako se i očekivalo, takozvani Evropski mirovni fond povećan je za još 3,5 milijarde evra. To će se, između ostalog, koristi i za finansijsku podršku ukrajinskoj vojsci. S tim povećanjem taj instrument EU je, prema navodima Saveta Evropske unije, dosegao 12 milijardi evra.

Mađarska trenutno blokira isplatu jedne rate od 500 miliona evra Kijevu. Vlada u Budimpešti time želi da postigne da Ukrajina skine mađarsku banku OTP s jednog spiska takozvanih „sponzora rata“.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba bio je uključen video-vezom na sastanak ministara EU. Kako je preneo na Tviteru, on je pozvao Evropsku uniju da „ubrza poraz Rusije tako što će povećati pomoć Ukrajini“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.