„Mir ima visoku cenu“
14. septembar 2017.DW: Vojna vežba „Zapad-2017“ održava se na granici sa EU, odnosno sa Zapadom. Litvanski ministar odbrane pribojava se da Rusija na taj način uvežbava taktiku napada na baltičke zemlje i Poljsku. Koliko su ti strahovi opravdani?
Aleksander Fomin: Želim da umirim naše susede. Ove vežbe su u funkciji mira i imaju izrazito odbrambeni karakter. „Zapad“ u ovom slučaju nije geografska oznaka za zemlje Zapada i NATO. „Zapad“ u ovom slučaju znači zapadni deo Ruske Federacije i Belorusija, koja se nalazi još zapadnije od Rusije.
I Ukrajina se pribojava da bi vežbe mogle da prerastu u invaziju, odnosno napad?
Ni u kom slučaju. I to kažem s punom odgovornošću. Ne planiramo nikakav napad na susedne države. Glavni cilj je da uvežbamo određene metode i koncepte u borbi protiv terorizma.
Broj učesnika u vežbi kreće se od 5.200 do 100.000 vojnika, kako pretpostavljaju na Zapadu. Koliko će zaista vojnika učestvovati na vojnoj vežbi?
Brojka od 100.000 vojnika nikako ne dolazi u obzir. Na vežbi učestvuje ukupno 12.700 vojnika. Od toga je 5.500 iz Rusije, a 7.200 iz Belorusije. Tu je i 250 tenkova, 680 oklopnih vozila i 150 artiljerijskih jedinica.
Ako se uzme u obzir ogromno područje od Arktika do Belorusije na kojem se održava vojna vežba, onda je 12.700 vojnika veoma malo.
Ponekad izvodimo vežbe sa mnogo više ljudi i sredstava, ali na predstojećim će učestvovati broj vojnika koje sam prethodno naveo. Razlog je što ne smatramo da je neophodno da povećavamo broj učesnika u vojnoj vežbi.
Vežbe se održavaju u trenutku kada su odnosi između Rusije i NATO na najnižoj tački. Mnogi ih zbog toga smatraju provokacijom.
Mi pomno pratimo šta se dešava u celom sistemu NATO i bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Ta dešavanja, pojave i koraci, pre svega unutar Severoatlanskog saveza, izazivaju našu zabrinutost. Time mislim na istrajno i konsekventno proširenje NATO na istok, nezavisno od obećanja koja su data u pismenoj formi u vreme ujedinjenja Nemačke.
Ali proširenje NATO na istok se možda može objasniti agresivnom politikom Rusije, između ostalog na istoku Ukrajine i na Krimu.
Najpre, NATO je na našoj granici. Rusija se ne nalazi na granici Nemačke ili Francuske i molim Vas da na to obratite pažnju. Ko je dakle bio pokretač svega toga? Zato bih sve ovo posmatrao iz drugog ugla. Vojna vežba „Zapad-2017“ nije bila povod za NATO da direktno stane na granice s Rusijom.
Da li se pribojavate da bi ova vojna vežba mogla da dovede do još većih napetosti između NATO i Rusije?
Ne, ne plašimo se, pre svega zato što ove vežbe – i to ponavljam još jednom – nisu usmerene protiv NATO. I to uprkos otvoreno agresivne politike NATO prema Rusiji.
Šta čini Rusija kako bi doprinela deeskalaciji konflikta i kako bi oživela vremena saradnje koja, danas deluju kao davno prošlo vreme?
Pravilno ste to formulisali. Mi ne želimo da ta saradnja ostane u praistoriji. Verujemo da imamo prošlost, sadašnjost i budućnost. Siguran sam da će budućnost uskoro da usledi. Siguran sam da ćemo ponovo uspostaviti dobre odnose sa NATO i da ćemo obnoviti naše odlične odnose u Savetu NATO-Rusija.
U kom vremenskom periodu?
Najkasnije za godinu do dve.
Kako možete da budete tako sigurni?
Mir ima visoku cenu, to veoma dobro znamo, a to i u NATO nije drugačije. Mir je krhak i vidimo da je to tako i u Evropi.
Mogu li ljudi u istočnoj Evropi i na Baltiku mirno da spavaju?
U to možete biti sigurni.