Mir u Evropi zavisi od mira na Balkanu

„Više angažovanja EU na Zapadnom Balkanu“ – jednoglasna je poruka koju su ministri spoljnih poslova Unije poslali iz Brisela put Sarajeva, Skoplja, Beograda, Podgorice, Prištine i Tirane. Istovremeno, evropski ministri su, tokom debate u okviru Saveta EU, ocenili da je Unija izgubila fokus koji je imala na region Balkana i da je to rezultiralo podizanjem tenzija i nestabilnošću u regionu.

Ono što sada Zapadni Balkan može da očekuje, prema rečima šefice diplomatije EU Federike Mogerini, jeste predanost, odlučnost i jedinstvo svih članica Unije u cilju postizanja konačnog mira i daljih evrointegracija regiona. „Vrata su otvorena. Želimo da uđete. Znate koji je put – on vodi ka transformaciji društva i stvaranju nove ekonomske i društvene perspektive svih zemalja u regionu“, poručila je Mogerini po završetku debate o Zapadnom Balkanu u Savetu Evropske unije.

Proširenje – manje politički, više tehnički proces?

U Savetu ocenjuju da je Evropska unija i dalje „najbolja i najatraktivija ponuda“ za Zapadni Balkan, a da su posao na njenom ostvarenju i dobrobiti koje iz toga proizilaze – takođe zajednički. „Proces proširenja trebalo bi da postaje manje tehnički, a više politički. Mi bi trebalo da prestanemo da se pravimo da nudimo evropsku perspektivu, a zemlje regiona trebalo bi da prestanu da se prave da se ozbiljno anagažuju u reformama. Moramo da postanemo ozbiljni jedni prema drugima“, kaže slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak.

Na sastanku Saveta ministra u Briselu razgovarano je, inače, kako o ukupnim odnosima Evropske unije sa Zapadnim Balkanom, tako i o pojedinačnim situacijama država u regionu. Najviše pažnje ministri su posvetili Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

Zabrinutost zbog Makedonije

Iako šefica diplomatije Evropske unije ocenjuje da su gotovo sve zemlje regiona u godini za nama dobro napredovale na evropskom putu, od BiH se ponovo traži da sprovede preko potrebnu izmenu izbornog zakona. Sa druge strane, politička kriza koja se preliva na krizu društva u Makedoniji, trenutno je možda i najozbiljniji problem u regionu. Evropska unija poziva na smirivanje situacije i rešavanje problema demokratskim putem, kroz sistem postojećih institucija u zemlji.

„Zabrinuti smo zbog situacije, ali rešenje se mora naći u samoj Makedoniji, uz poštovanje parlamentarne većine i bez verbalne agresije. Zalažemo se da se Makedonija dalje otvori ka EU i NATO, ali važno je da EU pokaže jedinstvo u zahtevu da Makedonija poštuju demokratske principe, parlamentarnu većinu i mirno rešava konflikte“, izjavio je u Briselu šef diplomatije Holandije Bert Koenders.

Ozbiljnost situacije pogoršava činjenica da je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov već odbacio preporuke Brisela i direktan poziv šefice diplomatije EU Federike Mogerini da preispita svoju odluku da ne dodeli mandat za sastav nove vlade lideru socijaldemokrata (SDSM) Zoranu Zaevu. Posle takvog odgovora iz Skoplja, postavlja se pitanje šta EU još može da učini u cilju spuštanja tenzija u Makedoniji i da li su izveštaji, rezolucije i poruke iz Brisela u kojima se naglašava posvećenost EU Zapadnom Balkanu i njegovoj evropskoj perspektivi i dalje dovoljan podsticaj za napredak i transformaciju regiona.

Mir na Balkanu je mir u Evropi

Nedavni konflikti između Beograda i Prištine, konstantno goruća podeljenost u Bosni i Hercegovini, razmirice Srbije i Hrvatske, podsetnik su da Zapadni Balkan s pravom nosi epitet „bure baruta“, koje, i pored višegodišenjeg mukotrpnog procesa pomirenja, reformi i stabilizacije, u svakom trenutku preti da eksplodira i vrati se – ali i vrati sve – u vreme razaranja i sukoba.

„Regionalna stabilnost Zapadnog Balkana strateški je interes Evropske unije. I to nije pitanje geopolitičkih igara – to nije naš način bavljenja politikom, već i zato što znamo da stabilnost i mir na Balkanu znače i da je mir u Evropi“, poručila je Federika Mogeri tokom svoje prošlonedeljne posete regionu. Na svojoj mini balkanskoj turi, Mogerinijeva je imala jedinstvenu poruku za ceo region, koju je jednoglasno podržao Savet ministra u Briselu, a to je – odlučnost EU da radi sa svima na Zapadnom Balkanu, kako bi se mir na tom području obezbedio jednom zauvek.

Konsenzus oko politike saradnje

Iako se visoka predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost trudi da pokaže da EU hoće i može da Zapadni Balkan stavi u svoj fokus, jasno je da su evropski prioriteti na drugim stvarima. Rusija, Turska, „bregzit“, nova američka politika, terorizam, migracije, pa i sama budućnost Evropske unije – sve su to veliki spoljni i unutrašnji izazovi kojima se EU bavi i baviće se u dogledno vreme. Na Evropskoj uniji je da odgovori na pitanje kojim putem dalje do 2025. godine. Evropska komisija predložila jepet moguäih scenarija za „jedinstvo Unije od 27 članica“ i pozvala građane Unije da se izjasne. Zemlje Zapadnog Balkana, među kojima ima i onih čije su ambicije da pre 2025. postanu deo EU-porodice, nisu pozvane da učestvuju u toj debati, a zajednička evropska budućnost postala je dodatno nejasna.

„Budućnost Evropske unije nije Unija od 27 članica. Iako će nas jedna napustiti na njeno mesto će doći druge članice“, objašnjava Federika Mogerini. Ona je u okviru nove Evropske bezbednosne i odbrambene strategije navela da EU i Zapadni Balkan dele zajedničke izazove koji zahtevaju zajednička rešenja u oblasti migracija, energetske sigurnosti, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i rad na vidljivom boljitku u životima svih građane regiona.

U trenucima povišenih tenzija i zamora od reformskih procesa, na evropskom putu na kome se često od dužine i prepreka jasno ne vidi cilj, upravo bi rast životnog standarda građana Zapadnog Balkana, ekonomski napredak i povratak vere u budućnost mogli da daju taj preko potrebni impuls i podsticaj za povratak sa nacionalističke, na konstruktivnu politiku saradnje u regionu. To je jedini jasan put u zajedničku budućnost, za koji već postoji konsenzus svih građana Zapadnog Balkana.