„Mislila sam da mi je ćerka čudovište!“
11. oktobar 2017.
„Njihova srca treba spaliti i zakopati“ – tako glasi predlog poznatog ruskog TV-voditelja Dmitrija Kisjelova koji je on izneo prajm-tajmu na ruskom Kanalu 1. On je ciljao na ljude sa „netradicionalnom seksualnom orijentacijom“ – kako se u Rusiji nazivaju gejevi i lezbejke. Kisjelov je ključna figura ruske medijske propagande. Laže, proganja, vređa i zbog tog je cenjen. Za predlog sa „spaljivanjem srca“ nagrađen je aplauzom u studiju. Tako je 2012. započeo lov na homoseksualce.
Godinu dana kasnije na jugu Rusije, u Volgogradu, ubijen je muškarac. Zato što je bio gej. Glava mu je smrskana kamenom teškim 20 kilograma. Sve iz mržnje.
Nedugo zatim, ruska Duma usvojila je takozvani „Zakon protiv homoseksualaca“. Onaj ko se u prisustvu nekog maloletnika pozitivno izjasni o homoseksualncima, mogao bi da se nađe na udaru zakona. Država je na taj način želela da pobedi takozvanu „propagandu netradicionalne seksualne orijentacije“.
Bez zaštite za homoseksualce
Uz to, svako ko otvoreno brani homoseksualca žrtvu nasilja, može takođe da bude kažnjen. Homoseksualci u Rusiji otada više nisu mogli da računaju da će ih država zaštititi od zastrašivanja, ponižavanja i nasilja. Sve to uprkos činjenici da su homoseksualne veze u Rusiji zvanično dozvoljene.
Prošlo je pet godina. Homofobija – a ona je u Rusiji takoreći zakonski omogućena – i dalje je široko rasprostranjena. Danas, ne samo da se govorom mržnje može zaraditi novac u tokšou-emisijama, već može da osvoji i glasove na izborima – barem u većinski pravoslavnim regionima. Onaj ko u Rusiji otvoreno proganja homoseksualce, smatra se ne samo braniocem takozvanih tradicionalnih vrednosti, već je on neko ko podržava moralne stubove čitavog ruskog društva – onog koje spolja, ni manje, ni više, napada „truli Zapad“.
Roditelji proganjaju decu
Posledice su sledeće: poslanik Dume Vitalij Milonov sme javno da vređa građanina Ruske federacije Borisa Konakova. Bez kazne. Milonov je Konakova nazvao „pederčićem koji je zarađen sidom“, jer je taj mladić protestvovao protiv progona homoseksualaca u Čečeniji. Na sat vremena zavezao se lisicama na mostu u Sankt Peterburgu. Most inače nosi naziv oca čečenskog vođe Kadirova.
I još jedna posledica: majka jedne devojke po imenu Natalija priznaje da je bila spremna da „kleči na kolenima moleći Boga da njenu ćerku učini normalnim poput ostatka sveta“. Potom priznaje da se ćerke gnušala kao čudovišta, nakon što joj je Natalija priznala da više voli žene nego muškarce. Na kraju je izašla na kraj s majkom. Imala je sreću koju mnogi mladići i devojke nemaju. Neke ćerke očevi tuku. Neki roditelji decu oteraju. Organizacije za ljudska prava zabeležile su slučajeve „popravnog silovanja“. Ćerke-lezbejke ponekad bi bile zaključavane u sobi s nasilnicima.
Bekstvo kao konačan izlaz
Posledica: milioner German Sterligov u svojim pekarama kojih ima po čitavoj Rusiji stavio je natpise: „Homoseksualcima zabranjen ulaz“. Nikoga ne zanima to što takav natpis podseća na onaj nacističk: „Jevrejima zabranjen ulaz“. Krivine prijave? Nema ih! Ruski mediji više vole da se žale na visoke cene hleba. Biznismen Sterligov, čovek koji je svojevremeno imao i predsedničke ambicije, zalaže se za iste vrednosti kao i poslanik Milonov: deca, kuhinja, crkva. Njegovi radnici su tolerantniji, zaključio je bloger Kiril Jegor, koji je otvoreno gej. Jegor je uzeo kameru i ušetao u jednu od Sterligovih pekara. A tu je za njega valjda bilo zabranjeno da uđe?
I konačno: nikoga nije briga za sudbinu više od stotinu homoseksualaca koji su u jednom tajnom zatvoru u Čečeniji ponižavani, zlostavljani i prebijani. Opozicioni list „Novaja gazeta“ o tome je pisao mesecima, kao i srodni mediji u Rusiji. U inostranstvu se skandal širi. U prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina, nemačka kancelarka Angela Merkel rešava problem tokom posete ruskom Sočiju. Do tada je „Viktor“, mladić iz čečenskog grada Arguna, već napustio domovinu. Svi oni – Boris, Natalija, Kiril i čečenski homoseksualac koga iz bezbednosnih razloga zovemo „Viktor“ – pričaju svoje priče u Moskvi i Sankt Peterburgu. Priče pune bola, očaja, ali i hrabrosti. Priče o njihovim homoseksualnim ljubavima. O hiljadama muškaraca i žena u Rusiji koji su bez zaštite.