Misteriozno bojište iz bronzanog doba
10. oktobar 2017.
Arheološki muzej pod otvorenim nebom Freilichtmuseum između Rostoka i Šverina od 6. oktobra pa sve do 18. septembra sledeće godine ima jedinstvenu izložbu. Posetioci mogu da vide arheološka otkrića iz bronzanog doba. Mnoga od njih potiču sa bojišta duž 68 kilometara duge reke Tolenze u pokrajini Meklenburg Prednja Pomeranija. Izložbu je organizovao arheolog dr Detlef Jancen, koji rukovodi istraživanjem.
DW: Gospodine Jancen, godinu dana istražujete ubistva iz bronzanog doba. Šta se pre 3.300 godina dešavalo na reci Tolenze?
Detlef Jancen: Na reci su se tada sukobile dve velike grupe mladih muškaraca. U toj krvavoj bici bilo je na stotine, možda i više hiljada učesnika. Ona je zavšrena ubistvom više stotina muškaraca.
Da li Vam je poznato ko se tamo tako brutalno obračunavao?
Ne, to nam još uvek nije poznato. Znamo da su to bili isključivo muškarci. Nema dokaza da su na bojnom polju bile i žene. Radi se pre svega o muškarcima između 20 i 25 godina, dakle o borbeno spremnim mladim ljudima. Još uvek nismo otkrili odakle su ti ljudi došli, ali verovatno se radi o jednom relativno širokom području.
Na osnovu čega to zaključujete?
Na osnovu izotopa stroncijuma u zubima (stroncijum je zemnoalkalni metal koji poput kalcijuma pomaže u formiranju zuba i kostiju, prim. red.). Na osnovu toga može da se utvrdi na kojem području je jedan čovek odrastao. Na bojnom polju je čitav niz posmrtnih ostataka ljudi koji moguće da su odrasli na tom području. Ali ima i onih koji verovatno potiču iz dosta udaljenijih krajeva, ali ne možemo tačno da kažemo o kojim krajevima je reč. To je naravno jedan od ciljeva kojem ćemo se posvetiti narednih godina, jer nas jednostavno jako zanima ko su bili ti ljudi.
To najstarije evropsko bojno polje otkriveno je sredinom devedesetih godina, a iskopavanja i istraživanja vrše se od 2007. godine. Šta je sve do sada pronađeno?
U prvom redu preko 10.000 ljudskih kostiju. To je najveća serija ljudskih kostiju koja je iz tog vremena pronađena na ovom području. Dakle neverovatan materijal za istraživanje i upoređivanje. Zatim je pronađen čitav niz oružja od bronze, kao što su vrhovi koplja, strela ili noževi. Imamo i nekoliko komada oružja od drveta i ono što je neverovatno, ostatke oko pet konja, što pokazuje da su i oni stradali na bojnom polju.
Istraženo je oko deset odsto područja na kojem se vodila bitka, ali pronađeno je dovoljno predmeta da se već sada organizuje izložba pod nazivom „Krvavo zlato – moć i nasilje u bronzanom dobu“. Kako to da je pronađen samo mali broj zlatnih i drugih vrednih predmeta?
Mrtvi su očigledno bili temeljito pokradeni. Pored sebe praktično više nisu imali metale, a morali su da ih imaju, jer bronza je u to vreme bila deo opreme muškaraca. Druga je situacija kada je reč o stradalima koji su pronađeni u reci. Tu je pronađeno dosta metalnih predmeta koji su bili deo odeće ili koji su moguće korišćeni u trgovini. Imamo recimo dva prstena od kalaja. To je bila neizbežna sirovina za dobijanje bronze. U reci Tolenze pronašli smo nekoliko zlatnih prstenova kakve su imali imućni ljudi tog vremena.
Kao glavni organizator Vi ste kombinovali mali broj dragocenih predmeta sa bojnog polja sa drugim predmetima spektakularnih arheoloških otkrića na području Meklenburga Prednje Pomeranije. Šta ste time hteli da postignete?
Do pre nekoliko godina bronzano doba smo zamišljali kao relativno miran period, kao neku vrstu „zlatnog doba“. Upadljivo je koliko je mnogo zlata u to vreme bilo u opticaju i koliko je bilo bogato opremljenih grobova. Zlato je za društvo očigledno bilo od velikog značaja, područja su bila umrežena kako bi se dolazilo do tog materijala. To bogatstvo zlatom oduvek je bilo fascinantno videti, a sada, otkrićem bojnog polja u dolini reke Tolenze, pojavio se jedan sasvim drugi aspekat. Pored moći, koja se ogleda u zlatu, sada vidimo da je bilo i velikog nasilja. Nasilje u dolini reke Tolenze nije bilo slučajno, već po svemu sudeći organizovano. Jer tako velike grupe mladih ljudi naravno najpre treba okupiti da bi im potom bila izdata naređenja. To pokazuje da je borba za moć bila pretpostavka za tako velik nasilni sukob.
Znači da se u godinama uoči izložbe promenilo i Vaše viđenje bronzanog doba?
To je bilo fascinantno otkriće, da ta slika mirnog bronzanog doba nije tačna, već da su u to vreme postojale strukture moći koje su pribegavale nasilju i koje su za postizanje svojih ciljeva bile u stanju da organizuju nasilni sukob tako velikih grupa ljudi. Do sada tako nešto nije dovođeno u vezi sa stanovništvom bronzanog doba na ovom području. Polazimo od toga da je i na drugim mestima bilo sličnih nasilnih sukoba. Oni su doprineli brzom slomu trgovinskog sistema koji je tako dobro funkcionisao.
Šta biste od izloženog posebno izdvojili?
Svakako predmete od zlata. Sa jedne strane imamo zlatne prstenove iz doline reke Tolenze, ali imamo i druge zlatne prstenove koji su pronađeni u bogato opremljenim grobnicama. Neke bogate grobne inventare smo izložili u potpunosti, poput onog iz takozvanog „glavnog groba“ iz Krivica, koji je otkriven pre nekoliko godina – bogata muška oprema sa jednim mačem, jednom zlatnom kopčom za odeću i nekoliko zlatnih prstenova. To je nešto zaista ekskluzivno, što do sa sada nije predstavljeno javnosti. Izložili smo i fragmente jednog mača ukrašenog zlatom, koji je pre nekoliko godina otkriven u blizini Gistrova. I predstavljamo dve bogate ženske opreme. One ne sadrže zlato, već svetlo ispoliranu bronzu. Kada su žene nosile svoj težak nakit od bronze, verovatno su sijale od glave do pete.