Mlade volonterke spajaju Balkan i Nemačku
1. jul 2020.
„’Schüler Helfen Leben’ mi je pružio priliku da se politički aktiviram“, kaže 19-godišnja Nina Atanasovska iz Severne Makedonije, koja trenutno volontira u nemačkoj omladinskoj organizaciji „Schüler Helfen Leben“ (SHL) u Nojminsteru. Ova mlada Makedonka kroz praktičan rad od jula 2019. godine ne samo da je naučila tečno da govori nemački jezik, već i da drži predavanja i vodi radionice u školama.
„Ovde sam veoma mnogo naučila, ali najbolje iskustvo za mene je bilo na Dan otvorenih vrata u Uredu nemačke kancelarke. Tamo smo imali priliku da vidimo gospođu Angelu Merkel“, kaže Nina za DW.
Zajedno s drugim mladim ljudima iz EU ona radila je na projektima koji su usmereni na anti-diskriminaciju, podsticanje mladih na angažman u svojoj zajednici, te podršku izbeglicama.
Jedna od njenih vršnjakinja je i Liza Elišer iz nemačkog gradića Sankt Peter-Ordinga na Severnom moru. „Da, naravno da poznajem Ninu! Zajedno radimo na podkastu na nemačkom jeziku o angažovanju mladih. Zove se ’Mach doch!’“, oduševljeno priča 20-godišnja Liza o svojoj saradnji s Ninom Atanasovskom.
Mladi na Balkanu nemaju dovoljno mogućnosti
Liza već nekoliko godina volontira za SHL. Tokom svog angažmana je posetila i Bosnu i Hercegovinu, a donedavno je bila u Srbiji gde je provela osam meseci radeći u partnerskoj organizaciji SHL-a „Atina“. Tamo je pomagala migrantima i mladima koji su preživeli trgovinu ljudima ili neki drugi oblik nasilja ili eksploatacije. U martu je zbog korona-krize morala da se vrati u Nemačku.
Danas ima mnogo prijatelja u regionu i želi da se što pre vrati nazad kako bi mogla direktno da pomaže svima kojima je pomoć potrebna. „Jugoistočna Evropa mi je prirasla za srce“, kaže ona.
Obe mlade djevojke istog su mišljenja kada su u pitanju razlike između Jugoistočne Evrope i Nemačke: nedostatak perspektive za mlade. Kako bi se rešio upravo taj problem, generalni direktor SHL, Anzgar Zeng smatra da omladinske organizacije u svim zemljama Zapadnog Balkana treba da budu glas mladih u politici i društvu, te da se zalažu za njihova prava.
Pročitajte još: Mladi Nemci pomažu vršnjacima sa Balkana
„Kako bismo podržali rastuću evropsku zajednicu, u narednih nekoliko godina nameravamo da intenziviramo međunarodnu razmenu mladih iz Jugoistočne Evrope s Nemačkom i drugim zemljama EU“, navodi on u razgovoru za DW.
„Srbi naprave mnogo od onog što imaju“
Volonteri SHL su takođe najviše zainteresovani za razmenu, ali i da se osećaju korisno za šta u svojim domovinama nemaju mogućnosti. „Naši sistemi i društva na Balkanu nisu tako dobro razvijeni i mladi ljudi nemaju mogućnosti da budu aktivni, ali ja sam tu mogućnost dobila kroz SHL-projekte. I to ne samo u Severnoj Makedoniji, već i u BiH, a sada i ovde u Nemačkoj“, objašnjava Nina, koja je u Nojminsteru preuzela nadležnost za regionalnu koordinaciju.
To potvrđuje i Liza povlačeći paralele života između Nemačke i Balkana: „Ja dolazim iz okruženja u kojem niko ne mora dva puta da razmišlja o onome šta će se desiti kad završi školu. S druge strane, ono što sam primetila u Srbiji jeste da su ljudi puni cinizma i nemaju tako dobre perspektive za budućnost, ali i pored toga, oni naprave mnogo od onoga što imaju.“
SHL: Preko milion evra za mlade svake godine
Angažman mladih ljudi u Nemačkoj može vrlo dobro da se ilustruje činjenicama: više od 60.000 studenata širom Nemačke jedan dan u godini radi u nekoj firmi, a njihove dnevnice se doniraju mladima kojima je potrebna pomoć u Jugoistočnoj Evropi, Jordanu i Nemačkoj.
Tako izgleda „Društveni dan“ koji organizuje „Schüler Helfen Leben“. Na kraju se sakupi preko milion evra. Od prvog „Društvenog dana“ koji je organizovan 1998. godine, SHL je sakupio više od 30 miliona evra.
Od prikupljenog novca, organizacija podržava na stotine projekata širom sveta. Deo novca se koristi i za projekte partnerskih organizacija „Atina“ u Beogradu ili „Arsis“ u Tirani, ali i za regionalnu kancelariju SHL u Bosni i Hercegovini. Većina projekata fokusirana je na mlade ljude, migrante, ali i mlade iz marginalnih društvenih grupa, kao što su Romi.
Cilj takvih projekata, kako navodi Jelena Hrnjak iz organizacije „Atina“, koja pored ostalih ugroženih grupa radi sa migrantima i mladima koji su pretrpeli nasilje, je da upravo ti mladi, uz podršku, sami pronađu rešenje za svoj rast i razvoj: „Da se vrate u obrazovni sistem ili se prekvalifikuju, profesionalno orijentišu i vrate u normalne tokove društva nakon oporavka koji za njih može biti jako dug i mukotrpan“.
Zbog toga je saradnja SHL i partnerskih organizacija vrlo važna da bi se pronašla održiva rešenja za ove probleme, objašnjava Anzgar Zang za DW.
#GemeinsamSolidarisch
Zbog pandemije korona virusa „Društveni dan“ SHL, koji se uvek održavao u junu, odgođen za 1. oktobar. No, bez obzira na to, nisu sve aktivnosti ove organizacije odgođene: „Korona je promenila rad na terenu i ljudima smo počeli da delimo humanitarne pakete za koje smo posebno sakupljali donacije“, objašnjava Zeng. Paketi sa higijenskim proizvodima i hranom uglavnom su donirani romskim tinejdžerima i deci, te izbeglicama koje su ostale zaglavljene na tzv. Balkanskoj ruti ili u Jordanu, gde mnoge humanitarne organizacije trenutno zbog korone ne mogu normalno da funkcionišu.
Mladi pored toga koriste i nove globalne trendove kako bi prikupili donacije. Organizovali su onlajn koncert na kojem je nastupio i bh. bend Helem Nejse. Nina Atanasovska je bila voditeljka koncerta prošlog meseca na Jutjubu i drugim platformama. Koncert je održan pod haštagom #GemeinsamSolidarisch (#ZajednoSolidarni).
Mladi pored toga koriste i nove globalne trendove kako bi prikupili donacije. Organizovali su onlajn koncert na kojem je nastupio i bh. bend Helem Nejse. Nina Atanasovska je bila voditeljka koncerta prošlog meseca na Jutjubu i drugim platformama. Koncert je održan pod haštagom #GemeinsamSolidarisch (#ZajednoSolidarni).
Jelena Hrnjak vidi pozitivan razvoj među mladima: „Mladi ljudi nisu pasivni. Preuzimaju odgovornost za svoj život, čak i ako trenutno žive u nedostojnim uslovima. Oni sebe vide kao pokretače te promene“.