Mladi Nemci ne luduju za autom

Za Kristijana Ajhlera je bicikl najvažnije, zapravo jedino prevozno sredstvo. „Nisam položio vozački ispit jer jednostavno nisam imao razloga da polažem. Uvek sam živeo u velikim gradovima i automobil mi nije bio potreban." Ako ovaj 28 godišnjak mora nešto da transportuje, onda zovne prijatelje i do sada je to uvek funkcionisalo.

Prema aktuelnim podacima Instituta za demoskopiju Alensbah (IfD) Ajhler, koji nema automobil ni vozačku dozvolu, sasvim je u trendu. U Nemačkoj sve manje mladih seda za volan. 2005. godine je 73 posto osoba starosne dobi između 25 i 29 godina vozilo automobil. 2016. godine se taj procenat smanjio na 60 posto.

Život u gradu i na selu – dva različita sveta

Mihael Zomer iz instituta Alensbah stvari malo relativizuje:„To da automobil postaje sve manje važan, odnosi se na mišljenje mladih u gradovima. Za one koji žive na selu značaj auta ostaje nepromenjen". U velikim gradovima postoji dosta alternativa: zbog javnog prevoza, bicikla, manjka parkinga, gužvi i visokih troškova održavanja - automobili više nisu atraktivni. Ukoliko je u gradu potreban auto, tu je velika ponuda automobila za iznajmljivanje ili karšering - zajedničko korišćenje vozila.

U seoskim područjima bez automobila je teško, osim ako do supermarketa, udaljenog 15 km, svaki put želite voziti biciklo. Ili ako svoj život prilagodite saobraćaju gradskih autobusa koji u selo dolaze tri puta dnevno.

Fasciniranost automobilom je prošlost

Toliko o praktičnom delu priče o automobilu. Ali, šta je sa automobilom kao statusnim simbolom? Ekonomski sociolog Holger Rust je u svom istraživanju više puta pažnju posvetio odnosu mladih prema automobilu: „U godinama koje su obeležene ekonomskim rastom individualna motorizacija je bila nešto poput neispunjenog obećanja posleratne demokratije. Poslovni i lični uspeh se pokazivao u izboru automobila. Zatim je automobil decenijama, polako gubio svoj statusni simbol".

Rust kaže da je 50-ih godina svaka mlada osoba znala sve o automobilima: znali su koje je marke, godine proizvodnje ili koliko ima konjskih snaga. 2016. je od toga malo ostalo. Ako se pogledaju podaci IfD, onda je sociolog Rust u pravu: „Dok se 2000. godine 44 posto osoba između 18 i 29 godina zanimalo za automobile, 2016. godine je taj broj iznosio svega 31 posto."

Nema sigurnih primanja i drugi prioriteti

Rust kaže da su promenjene finansijske mogućnosti mladih generacija delom odgovorne za njihovu nezainteresovanost. „Mladi danas relativno kasno zasnivaju radni odnos. Uz to dobijaju i ograničene ugovore", napominje Rust. Osim toga, danas ima dosta drugih stvari koje se mogu smatrati statusnim simbolom. To su danas mobilni telefoni, određene marke bicikla ili uređenje stana. Osim toga, više nisu važni pojedinačni proizvodi, nego kombinacija: „Danas se svečano odelo može kombinovati sa majicom koja ima kapuljaču. Takođe, trend starog kod mladih je takođe poruka."

Mnogi mladi u Nemačkoj, kada je reč o odnosu prema automobilu, nemaju poseban emocionalan stav. Međutim, pre ili kasnije im ipak treba. Takav je slučaj sa Sebastijanom Pausom iz jednog malog mesta. Hobi ovog 19 godišnjeg mladića je jahanje,a za časove jahanja i turnire mu je potrebno vozilo za prevoz konja od tačke A do tačke B.

Često su i deca razlog za kupovinu automobila: put do obdaništa, lekara ili na godišnji odmor. Mišljenje da je socijalni status veći ako posedujete skuplji automobil viže ne važi. Ali, značaj automobila za pojedince zavisi od životnih okolnosti. Naime, ljudi iste starosne dobi u različitim grupama automobile posmatraju drugačije neko ljudi u istoj grupi, ali u različitim životnim fazama.

Kristijan Ajhler takođe veruje da će jednom položiti vozački ispit: „Možda će mi automobil biti potreban iz praktičnih razloga za odlazak na posao ili putovanje. Ali, za sada neću kupovati automobil. Koristiću karšering".