Mladi Rusi strahuju od gubitka posla

Aleksandar* (22) je do sredine januara radio u fabrici i mesečno zarađivao oko 35.000 rubalja (oko 480 evra). Taj student iz Saratovske oblasti zapravo je želeo da postane pilot, ali to nije bilo moguće iz zdravstvenih razloga. Zato je odlučio da postane stjuart.

Početkom godine naišao je na oglas ruske aviokompanije i odmah se prijavio. Uspešno je obavio razgovor i test u Volgogradu. Do tada je već dao otkaz u fabrici. Aviokompanija mu je ponudila dobre uslove: pripravnički rad u Moskvi, a zatim posao sa mesečnom platom od oko 100.000 rubalja.

Ali do pripravničkog rada nikada nije došlo. Kada je 24. februara počeo ruski napad na Ukrajinu, strane kompanije su počele da napuštaju rusko tržište. Osim toga, Zapad je uveo sankcije stotinama pojedinaca i kompanija, uključujući i one u avio-industriji. Zapad je zatvorio vazdušni prostor za ruske avione i zabranio prodaju, isporuku ili transfer aviona i rezervnih delova u Rusiju.

Kompanije koje su iznajmljivale avione, raskinule su ugovore o lizingu. Međutim, ruske kompanije jednostavno ne vraćaju iznajmljene avione. One sada održavaju samo domaće linije.

Aleksandrov pripravnički rad i kasniji radni odnos su prekinuti. On kaže da apliciranje kod drugih kompanija više nema smisla: „Avioni se ne održavaju normalno, ne isporučuju se rezervni delovi, pa je i nejasno u kakvom stanju mašine lete. Rizici su za mene preveliki.“

Ekonomija se vraća u devedesete

Tatjana Mihajlova, ekonomistkinja koja predaje na Ruskoj školi ekonomije u Moskvi, ističe da će sankcije imati dugoročne efekte i da će Rusiju isključiti iz globalnih proizvodnih lanaca što bi dovelo do izolacije i tehnološke zaostalosti.

„Vazduhoplovna industrija već se žali da će za šest meseci ostati bez rezervnih delova. Isti razvoj će se desiti i u drugim industrijama“, kaže Mihajlova. Ona očekuje da će se ruska ekonomija vratiti na nivo iz devedesetih.

Ekspertkinja naglašava da će sankcije pogoditi sve sektore privrede koji koriste strane komponente, kao što su automobilska industrija, farmacija, pa čak i poljoprivreda, jer se seme kupuje i u inostranstvu.

„Kompanije će biti prinuđene da zatvaraju i otpuštaju zaposlene. Potražnja za robom i uslugama će pasti jer je stanovništvo sve siromašnije, a to će uticati na sve sektore... sve do frizera“, kaže Mihajlova.

Ona kaže da mnogi Rusi već gube posao ili ne mogu naći novi jer opada potražnja za svim kvalifikovanim radnicima. Ističe da to posebno osećaju ljudi u Moskvi jer mnogi tamo rade u oblasti finansija, usluga i marketinga.

Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, u slučaju da se strane kompanije isele, samo u ruskoj prestonici bi oko 200.000 ljudi moglo ostati bez posla.

Moskovljani su prvi pogođeni gubitkom posla

Aljona* iz Moskve ima 19 godina i radila je kao prodavačica u butiku Zara. Posao je bilo lako upariti sa studiranjem. Međutim, početkom marta modna kompanija je obavestila zaposlene da će filijale u Rusiji biti zatvorene i da više niko neće morati dolaziti na posao. „Kolege i ja smo to očekivali, ali ne tako brzo“, kaže Aljona.

I dalje joj isplaćuju dve trećine plate, kao i godišnji odmor za ovu godinu. „Moja situacija nije najgora. Radila sam tamo samo zbog novca. Ionako sam htela uskoro da napustim posao. Sada želim da se dalje razvijam i nađem posao koji mi se sviđa“, kaže Aljona, koja sada studira dizajn.

Marina* (30) takođe želi bolji posao. Ta Moskovljanka, koja se bavi digitalnim marketingom, zimus je konačno dobila garancije da će početi da radi u firmi u koju je odavno htela da pređe. Ali kada je Rusija počela rat, menadžment je iznenada rekao da više neće zapošljavati nove radnike.

Marina se zbog toga ljuti. „Naravno da bih volela da pronađem sličnu poziciju, ali to će u bliskoj budućnosti biti nerealno. Mnoge kompanije otpuštaju kadrove i potražnja za novim radnicima naglo je opala, posebno u marketingu. Sada se radi o traženju izvora prihoda. Morate se uhvatiti za svaku priliku da dodatno zaradite novac.“

Stotine hiljada nezaposlenih do kraja godine

Prema procenama magazina Forbs, u Rusiji bi do kraja godine više od 600.000 ljudi moglo ostati bez posla. Gubitak posla je teško emotivno uticao i na Aleksandra: „Da nisam položio test za stjuarta, bila bi to moja greška i mogao bih na popravni. Ali desilo se nešto što nisam mogao ni da predvidim, ni da promenim, i to boli.“

Aleksandar želi prvo da se pobrine za svoje studije, a kasnije da potraži posao. Trenutno mu roditelji pružaju finansijsku pomoć.

Niko od sagovornika DW ne podržava ruski rat protiv Ukrajine. Svi se poigravaju mišlju da napuste Rusiju. „Bilo je apstraktnih razmišljanja o selidbi. Još ne planiram da napustim Rusiju, ali držimo na oku takvu mogućnost“, kaže Marina.

Aljona prvo želi da diplomira na univerzitetu u Rusiji, a nakon toga namerava da se preseli u Nemačku.

Za Aleksandra bi Moskva trebalo da bude samo usputna stanica. „Mislio sam da je to nešto sa perspektivom“, kaže Aleksandar. Odatle je želeo da ode u inostranstvo. „Ali sada je ovo postalo mnogo teže. Cene su porasle, ali su plate ostale iste, a ljudi su time nezadovoljni. Međutim, ne krivim rusku politiku, već one koji uvode sankcije“, kritikuje Aleksandar i priznaje da zaista želi da ode, ali mu je teško da priča o tome.

*prava imena poznata redakciji

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.