Mladima Zapadnog Balkana je potrebno više od konferencije

Brankica Smiljanić, Banjaluka: Mi mladi nemamo kristalnu kuglu, ali nećemo čekati 10 godina!

Prijavite se... unesite kod... Ovako skoro svaki Zoom sastanak započinje u poslednje vreme. Ali onaj na kojem sam bila tri dana bio je nešto drugačiji. Bila je to međunarodna konferencija "Mladi, migracije i demografski izazovi na zapadnom Balkanu" koju je organizovalo Društvo za jugoistočnu Evropu zajedno sa Aspen institutom iz Berlina, a koja je održana online.

Konferencija je okupila stručnjake i donosioce političkih odluka sa zapadnog Balkana, država članica EU i institucija EU kako bi analizirali situaciju u regionu. Platforma na kojoj se održavala konferencija je imala dodatni prostor i krugove za "druženje”, bila sam iznenađena, jer je to nešto što je nedostajalo u ovom "online” svetu i pružalo nam je još jednu mogućnost za komunikaciju.

Ono što je još nedostajalo na velikim konferencijama je i glas mlađih generacija, ali na ovoj smo imali i to. Mladi ljudi koji žele u inostranstvo i mladi ljudi koji to ne žele, bili su panelisti na konferenciji, ali i glas svake mlade osobe u regiji, koja nije mogla da prisustvuje.

Kad se čuju ministri i premijeri regije poput ministrake Melitze Haradinaj-Stublla sa Kosova ili ministra Srđana Darmanovića iz Crne Gore, koji kažu da ne znaju kada će tačno biti nešto drugačije i bolje u našim zemljama, mladi na konferenciji su naravno bili razočarani. Nisu čuli ništa konkretno, niti novo.

S druge strane, konferencija im je dala priliku da se istim tim političarima i obrate, bez straha i direktno. To je mali znak da smo na dobrom smo putu.

Ipak, kada se konferencija završila, nisam imala osećaj da će se nešto u skorije vreme promeniti.

Uglavnom smo čuli za probleme koje znamo i šta su to prisutni političari iz regiona i iz EU uradili, ali ne i jasnu poruku da li mogu učiniti nešto više po tom pitanju. Nekoliko puta su ponovili da nemaju kristalnu kuglu i ne mogu predvideti budućnosti. Ali mi nemamo vremena i nećemo čekati sledećih 10 godina. Potrebne su nam promene što je pre moguće, a ne kristalna kugla, ili će mladi ljudi napustiti svoje zemlje i nikad se više neće vratiti. Jer ne vide svetlost na kraju tunela.

Potrebni su nam podaci koji će pokazati koliko će se mladih ljudi vratiti u svoje zemlje nakon što odu i posete neku od željenih zemalja, uglavnom Nemačku. Jer ne odlaze svi u druge zemlje da bi ostali. Tim mladim osobama koje se vraćaju i ostaju potrebna je bolja zakonska politika i život bez korupcije.

Zapamtila sam kako je voditeljka jednog od panela Valbona Zeneli iz George C. Marshall centra, drugog dana konferencije odgovorila na pitanje publike da je sav novac EU pravilno korišćen na zapadnom Balkanu. Međutim, mi znamo da nije.

Gde je tačno korišćen iznos od 9 milijardi evra iz EU namenjen za zapadni Balkan? I još jedno pitanje. Možemo li krenuti od rešavanja korupcije? To je moje pitanje političarima iz EU i političarima u regionu.

Elion Kollcaku, Priština: Vlade zemalja Zapadnog Balkana – sada je krajnje vreme za delovanje!

Konferencija „Mladi, migracije i demografski izazovi na zapadnom Balkanu" prenela je u poslednja tri dana vrlo važnu poruku. Činjenica da mladi odlaze, u ovom slučaju, moji prijatelji, moji vršnjaci, ozbiljan je problem koje vlasti svih država zapadnog Balkana moraju hitno razmotriti. Zapadni Balkan svaki dan gubi svoj najveći potencijal. Doktori, medicinske sestre, inženjeri, arhitekte i drugi profesionalci napuštaju svoje domovine.

Podatak da 71 posto mladih na Zapadnom Balkanu razmišlja o emigraciji, prema Balkanskom barometru, koji je u junu 2020. objavilo Veće za regionalnu saradnju je zastrašujući. Mladi odlaze da bi izgradili karijeru u zemljama Evropske unije, gde imaju daleko više mogućnosti nego u zemljama porekla.

Naravno, evropska perspektiva jedan je od glavnih razloga za njihov odlazak, ali istina je da oni odlaze zbog korupcije, nepotizma, nezaposlenosti i nedovoljne mogućnosti za kvalitetno obrazovanje.

Pored toga, vizna liberalizacija je i dalje veliki problem za kosovsku omladinu. Ne možemo putovati, ne možemo učiti i razmenjivati ​​iskustva s drugim mladima iz EU ili regije. Lakše je otići u daleke zemlje nego imati priliku za saradnju na zapadnom Balkanu, počevši od studiranja. Zbog toga ja još nikada nisam posetio Bosnu i Hercegovinu i biće mi vrlo teško upoznati svoju partnerku u DW projektu Balkan Booster, Brankicu.

Kako da ostanem u zemlji u kojoj je pre samo sedam dana proglašeno da je ukradeno dva miliona evra, u kojoj nema mogućnosti zaposlenja za moje prijatelje i za mene, čak i ako imate master studije…

I nastavljam da postavljam ovo pitanje: šta nas to može motivisati da ostanemo u našim zemljama, kad ima toliko pitanja, a ni ministri i ljudi na najvišim položajima u državi, nemaju uverljive i motivirajuće odgovore na njih?

Jako volim svoju zemlju, ali želim i karijeru, želim posao koji će mi pomoći da napredujem. Da li mi država to dozvoljava? Ne. Ima li pomoći od Evropske unije, poput ove konferencije? Da, i zato su nam ovakve konferencije vrlo važne! Ali, mladim ljudima sa Zapadnog Balkana za stvarne promene ipak treba više od konferencije.

Brankica Smiljanić i Elion Kollcaku su učesnici DW projekta za mlade DW Balkan Booster.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android