Mobilni telefon kao lična karta

Mladić izjavljuje da je pobegao iz Alepa. Negde u jesen 2015. stigao je na austrijsko-nemačku granicu. Nije imao nikakva lična dokumenta, rekao je da ih je izgubio. Ali kod sebe je imao mobilni telefon. U fazi najvećeg izbegličkog talasa graničari su samo ovlaš uspevali da provere identitete ljudi, izbeglice su uglavnom samo propuštali. Da li je taj mladić uopšte govorio sirijskim dijalektom arapskog? Ko je to tada uopšte mogao da kaže i proveri? Taj navodni ratni izbeglica iz Alepa u stvari je bio Marokanac koji je preko Sredozemnog mora, preko Lampeduze, a zatim čak i preko Balkanske rute, zajedno s „pravim Sirijcima" stigao u Nemačku.

Mobilni zna više od pasoša

Ovaj slučaj koji smo opisali je konstruisan, ali se kao takav hiljadu puta zaista tako i dogodio. Pitanje porekla je važno, ono u značajnoj meri odlučuje o šansama za dobijanje azila. Sirijcima se odobrava azil, a Marokancima ne jer ta zemlja Magreba vodi se kao tzv. „sigurna zemlja porekla". Za naš izmišljen slučaj politika je zakasnila da donese odluku o tome da se proverava mobilni telefon – jer taj uređaj vremenski i prostorno tačno dokazuje ko je kada i kojim putem došao u Nemačku.

Saveznoj nemačkoj vladi dugo je trebalo da proveri pravne korake kada je reč o toj temi, ali sada bi Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF) trebalo da ima pravo da proverava telefone podnosilaca azila kako bi se došlo do podataka o identitetu. Upravo na to upozoravaju pravnici koji zastupaju izbeglice, aktivisti za zaštitu podataka i humanitarne organizacije. Oni smatraju da je to preveliko ugrožavanje privatnosti. Ali to što kritičari smatraju ustavnopravno spornim, Juta Cort, šefica BAMF, smatra neophodnim.

Pri prvom kontaktu s BAMF-om, navodi Kortova, iščitava se mobilni telefon. Nakon toga ti podaci nestaju u nekoj vrsti tehničkog sefa, „kako niko neovlašćen ne bi mogao da dođe do njih". Tek kada se tokom procesa proveravanja zahteva za azil pojavi sumnja u poreklo podnosioca, kao izvor informacija uzima se telefon, odnosno podaci koji su prikupljeni s njega. Za šeficu BAMF to je „dodatan sistem koji pomaže našim službenicima da donesu odluku".

Zakonski ispravno?

Opunomoćenica nemačke vlade za zaštitu podataka Andrea Voshof s tim se ne slaže i takav postupak smatra ustavnopravno spornim. Na mobilnim telefonima nalaze se lični podaci, na primer oni o advokatima, kaže Voshofova. I stručnjak za krivično pravo Nikolaos Gaceas protiv je te nove metode kontrole. Postupak je, smatra, „potpuno nerazmeran i nije u skladu s ustavom". Ali šefica BAMF Juta Kort sigurna je da u većini slučajeva uopšte neće doći dotle da se mora tražiti odobrenje za proveru mobilnog telefona. Tokom probne faze u jednom od ureda BAMF većina podnosilaca dobrovoljno je službenicima stavila na raspolaganje svoj telefon.

Do sada je važilo pravilo da se podaci s mobilnih telefona proveravaju tek ako postoji sumnja u to da je podnosilac zahteva dao protivrečne izjave. BAMF, međutim, sme da pristupi pohranjenim podacima tek ukoliko je to neki pravnik prethodno odobrio. Ali ni onda nije sigurno da će se doći do relevantnih podataka, jer je moguće, upozoravaju mnogi, da se vlastima na raspolaganje stavio neki drugi mobilni telefon. Ukoliko je uprkos skeniranju podataka s telefona došlo do takve prevare, moguće je, pozivajući se na član 73 Zakona o azilu, oduzeti već dodeljeni status. Ali to se retko događa, 2016 je manje od 400 već dodeljenih statusa azila povučeno.

I ova metoda provere identiteta i porekla pomoću skeniranja podataka s telefona nije dakle potpuna – ali je ipak pouzdanija nego bez telefona kao izvora informacija. Ipak, nemačko „Društvo za prava na slobodu" namerava da protiv tog postupka podnese tužbu.