Mogu li veliki računarski centrii da greju stanove?

Računarski centar Telekomovog "T-sistemsa" u Bireu kod Magdeburga je po navodima koncerna jedan od najvećih uslužnih serverskih centara u Evropi. Poslovni korisnici tu čuvaju svoje podatke. Na raspolaganju im je više stotina petabajta memorije. Vrlo brzo nakon prvog bunkera za čuvanje podataka T-sistems je pored njega izgradio i - drugi.

U Nemačkoj vlada pravi bum kada je reč o gradnji centara za skladištenje podataka. To je tako jer je s jedne strane preduzećima važno da čuvaju svoje podatke na serverima u Nemačkoj. S druge strane, potrebu povećava takozvani Edge computing. U industriji 4.0 i budućem autonomnom upravljanju vozilima nastaje mnoštvo podatak, koji moraju biti obrađeni na licu mesta. A to zahteva postojanje brojnih decentralizovanih čvorišta.

Tako nacionalni i međunarodni nudioci "oblaka" kao Gugle i Amazon mnogo investiraju u Nemačkoj, kako je pokazala jedna studija berlinskog instituta Borderstep. I to iako je u Nemačkoj struja vroma skupa.

Glad za podacima i strujom

U Nemačkoj ima oko 50.000 računarskih centara svih veličina, kaže stručnjak za zelenu IT Ralf Hinterman iz "Borderstepa". Računarski centri pripadaju IT-preduzećima, državnim ustanovama, univerzitetima, bankama, industrijskim preduzećima. Oni troše oko 12,4 milijardi kwh struje godišnje, gotovo isto toliko troši čitav Berlin.

„Potreba za kapacitetom se od 2010. udesetostručila", kaže Hinterman. Istina, potreba za energijom po gigabajtu u računarskim centrima je danas 12 puta manja nego pre deset godina, ali potreba za kapacitetom računara je neutralizovala napredak u efikasnosti. Ipak, mogućnosti štednje energije nisu svuda potpuno iskorišćene.

Kad se radi o efikasnosti presudno je hlađenje: ono troši gotovo isto toliko energije koliko i obrada podataka. Dok se ranije hladila cela prostorija da se serveri ne zagrevaju previše, danas se hladan vazduh odvaja od toplog i ciljano vodi do servera.

Serveri okruženi vodom

U nekim računarskim centrima se za hlađenje upotrebljava voda jer ona bolje prima toplotu nego vazduh. Profesor Folker Lindenstrut sa Univerziteta u Frankfurtu, stručnjak za računare velikog kapaciteta, patentirao je postupak za hlađenje super-računara. Računari se slažu jedan iznad drugog u ormare čijom stražnjom stranom prolaze cevi sa vodom u zatvorenom krugu. Jedno startap-preduzeće već prodaje takve rashladne sisteme industrijskim koncernima.

Grejanje stanova toplotom servera

Računarski centar u soliteru Euroteum u Frankfurtu gre celu zgradu sa kancelarijama, hotelskim sobama i ugostiteljskim objektima. I Folksvagen je 2017. napravio jedan računarski centar u bivšoj kasarni u Braunšvajgu sa modernim hlađenjem i ekološki proizvedenom strujom. Toplota iz računarsog centra snabdeva toplom vodom 100 kuća u susedstvu.

Takvi projekti mogu se ostvariti samo ako energetski koncerni i gradski planeri sednu za isti sto. U Nemačkoj se to dosad retko događalo. A u Stokholmu u Švedskoj topla voda iz rashladnog sistema računarskih centara se odvodi u gradski sistem grejanja, dok se u Švajcarskoj tako greje nekoliko gradskih bazena.

Toplotu koristiti u proizvodnji hrane

Jedna vizija budućnosti je izgradnja staklenika u blizini računarskih centara i korišćenje toplotne energije za uzgoj voća, povrća, riba ili algi. I to usred grada. Mnogo toga govori u prilog takvoj simbiozi: tzv. vertical farming koristi sve više podataka, a računari daju tokom cele godine pravu temperaturu.

I staro može postati efikasno

Modernizovati stariji računarski centar ne prekidajući njegov rad je - teško. Prevelik je rizik od gubitka podataka, smatra Hinterman. Ali, ima mogućnosti poboljšanja efikasnosti softvera i hardvera. Institut za energetiku i racionalnu primenu energije (IER) sa Univerziteta u Štutgartu objavio je smernice za održive računarske centre. Jedna od preporuka je optimalno opterećenje. I kada se ne koriste, serveri troše mnogo struje ako su uključeni.

Zbog sigurnosti se toleriše povremeno slabije opterećenje servera kako bi se izbegao nedostatak kapaciteta kada je potrebna obrada velike količine podataka, navodi IER. I preporučuje povećanje opterećenja, isključenje „zombi-servera" i držanje komponenti i koncepata na najnovijem nivou.

Stručnjak iz Borderstepa Hinterman ukazuje i na prednosti inteligentnog upravljanja opterećenjem. Neki procesi kao što je backup ili konsolidacija datoteka ne moraju da se odvijaju  kada je opterećenje veliko. Oni mogu da se odgode i obave kada bude na raspolaganju više ekološki proizvedene struje, kaže Hinterman.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android