Moldavija između Rusije i EU

Malo je onih koji su čuli za Moldaviju ili znaju gde se nalazi. Pritom je ta zemlja bure baruta na samoj granici Evropske unije, između Rumunije i Ukrajine. Ta bivša sovjetska republika proglasila je nezavisnost avgusta 1991. godine. Trenutno, Moldavija je jedni pozitivan primer projekta EU pod nazivom „Istočno partnerstvo“. Zbog toga EU ima nameru da sa Moldavijom potpiše sporazum o asocijaciji i to već krajem novembra, na samitu „Istočno partnerstvo“. Uprkos tome, mnogi političari EU, naravno nezvanično, o Moldaviji govore kao propaloj državi.

Republika Moldavija je daleko najsiromašnija država u Evropi. Prethodne dve decenije napustilo ju je 4,3 miliona stanovnika. Glavni izvora prihoda su finansijska pomoć EU i doznake gastarbajtera. Zemlja je hronično politički nestabilna, duboko podeljena između pro-ruskih i pro-zapadnih snaga.

Problematična Transnjistrija

Etnički sastav zemlje je prethodnih godina uvek iznova bio razlog za sukobe, uprkos vrlo liberalnom zakonu koji se odnosi na manjine. Jer, 70 odsto stanovnika su Moldavci kojima je maternji jezik rumunski, a ostatak čine Ukrajinci, Rusi i Gagauzi koji su takođe hrišćani.

Na istoku se nalazi Transnjistrija koja se još 1990. otcepila i kojom vladaju bivši komunisti. Transnjistrija je međunarodno-pravno nepriznata i postala je mesto za pranje novca, trgovinu ljudima, oružjem i drogama. Godine 1992. bio je izbio kratki građanski rat, od tada vlada napeto primirje.

Bez obzira na sve to, Evropska unija želi sa Moldavijom da sklopi Sporazum o asocijaciji i to možda već sledeće godine. Transnjistrija nije uračunata.

Treba imati obzira prema Rusiji

Gernot Erler, nemački socijaldemokrata i stručnjak za istočnu Evropu, upozorava na preveliki optimizam EU: „Evropska unija je Republiku Moldaviju proglasila za pozitivan primer 'Istočnog partnerstva'. To je dobro za Moldaviju i opasno za EU jer to sve više ide u pravcu konfrontacije sa Rusijom.“

Činjenica jeste da „Istočno partnerstvo“ treba pokrenuti. Pod pritiskom Rusije, Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija i Belorusija su se već oprostile od mnogih projekata i hoće da sa Rusijom sklope Sporazum o slobodnoj trgovini. Ukrajina bi ovih dana trebalo da donese odluku o tome da li će sa EU potpisati Sporazum o asocijaciji. Vrlo je moguće da se, zbog velikog pritiska Moskve, i Kijev povuče. Rusija je Moldaviji uvele indirektne sankcije, zabraniši uvoz vina i vinjaka iz te zemlje – navodno zbog lošeg kvaliteta.

U razgovoru za Dojče vele Erler kaže da on ne savetuje Evropskoj uniji da odustane od planova sa Moldavijom, već samo upozorava da je Sporazum o asocijaciji za sada preuranjen.

Autori: Keno Fersek / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković