Moldavija: strah od rata
29. januar 2023.Stanovnike Moldavije nedavano je uplašila jedna uznemirujuća vest. Na sajtu takozvanog „Ministarstva spoljnih poslova" u Tiraspolju - glavnom gradu separatističkog regiona Pridnjestrovlja, koje se 1990-ih uz rusku podršku otcepilo od Moldavije - objavljeno je zvanično saopštenje o „zabrinutosti" koju je izrazio „ministar" Vitalij Ignjatijev tokom virtuelnog sastanka sa nekoliko ruskih zvaničnika.
Pridnjestrovrlje: Na šta se Ignjatijev žalio Rusima
Ignjatijev se žalio na povećanje kapaciteta moldavske vojske kojim se vrši „pojačani pritisak" na Pridnjestrovlje. To se dešava u „pozadini konflikta oko Pridnjestrovlja koji nije konačno rešen".
Ignatjev je rekao da je rukovodstvo Kišinjeva značajno povećalo izdatke za vojsku u budžetu za 2023. – pa i za kupovinu oružja na Zapadu. Požalio se i na „tehničku i finansijsku pomoć" koju moldavska vojska dobija od EU i SAD. Time Kišinjev povećava kompatibilnost svoje vojske sa sistemima NATO, ocenio je Ignjatjev.
A tu su i pokušaji rukovodstva Moldavije da „na međunarodnom nivou postigne povlačenje ruskih trupa iz Pridnjestrovlja i raspuštanje ruske mirovne misije".
Ignjatjev je takođe izrazio iritanorst zbog zakona koji je nedavno usvojio parlament u Kišinjevu, a koji za separatizam i subverzivne akcije protiv države predviđa krivične mere, uključujući zatvorske kazne.
Pored toga, u Moldaviji je pojačana „represija svega ruskog" – stari narativ proruskih separatista koji Rusija obično koristi da opravda svoju vojnu agresiju protiv nezavisnih država kao što su Gruzija, Moldavija i Ukrajina
Virtuelnom sastanku je prisustvovao i Leonid Manakov, šef takozvanog predstavništva Pridnjestrovlja u Moskvi. On je predložio osnivanje ekspertske grupe koja bi razvila mehanizam za odbranu prava stanovnika Pridnjestrovlja i ruskih građana koji žive u tom regionu.
Poslanik vladajuće stranke u Kišinjevu: Opasan pokušaj zastrašivanja
Oazu Nantoi (74), poslanik vladajuće proevropske stranke Akcija i solidarnost (PAS) u Moldaviji, rekao je za DW da su informacije objavljene na sajtu te separatističke institucije „deo standardne tehnologije kojom Rusija pokušava da podstiče strah kod građana Moldavije, da bi dobila nove ustupke od vlasti u Kišinjevu".
Nantoi kaže da to pokazuje licemerje režima u Kremlju, koji je po njegovom mišljenju „fašistički" i obeležen „personalizovanom diktaturom koja uništava sve što znači politička demokratija i ljudska prava".
pročitajte još:Ako Rusija izgubi, Pridnjestrovlje nestaje?
„To je jasan pokušaj da se zastraši rukovodstvo Moldavije: „Ruska peta kolona u Kišinjevu se hrani ovim narativima. Strah od rata je oružje kojim Rusija sada jača svoju petu kolonu u Republici Moldaviji jer smatra da na ovaj način potčinjava vlast u Kišinjevu. Ali Kremlj ne shvata da Moldaviju sada na bojnom polju štiti Ukrajina i da više nema govora o potčinjenosti Rusiji" rekao je Nantoi i dodao:
„Ostajemo ujedinjeni u solidarnosti sa Ukrajinom i radimo na pravnim osnovama za mirno ukidanje separatističkog režima u Tiraspolju."
Moldavija pojačava odbranu i želi mirno povlačenje ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja
Donosioci odluka u Kišinjevu su više puta isticali da - rešenje pridnjestrovskog konflikta zavisi od pobede Ukrajine u ratu koji je Rusija započela u februaru 2022. godine.
Ministar spoljnih poslova Moldavije Niku Popesku je nedavno rekao da Moldavija traži mirna rešenja za evakuaciju ruskih trupa iz Pridnjestrovlja.
„Nelegalno prisustvo ruskih trupa na teritoriji Republike Moldavije je faktor nestabilnosti kako za Republiku Moldaviju, tako i za ceo region. Jedini mehanizam kojim želimo da postignemo povlačenje ovih vojnika sa naše nacionalne teritorije je diplomatija, pregovori i dijalog sa ruskom i pridnjestrovskom stranom", naglasio je Popesku.
pročitajte još:Novac za posrnulu Moldaviju u jeku ruske agresije
Zbog bezbednosnih pretnji koje predstavlja ruski rat protiv Ukrajine, Kišinjev sve češće govori o potrebi za modernim odbrambenim sistemom. Nemačka ponuda oklopnih transportnih vozila Piranha 3H (Pirana) je deo ove strategije. Prva tura vozila je zvanično predata Kišinjevu 12. januara.
Prema ispitivanju javnog mnjenja, u međuvremenu je 70 odsto građana Moldavije uvereno u neophodnost modernizacije nacionalne vojske.
A predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu - da bi njena zemlja mogla da se odrekne neutralnosti u korist integracije u „jedan veliki savez“.
Poslanici Dume prete Moldaviji u slučaju ulaska u NATO
Na izjavu predsednice Moldavije reagovao je Leonid Kalašnjikov, predsednik Komiteta za ZND (Zajednica nezavisnih država 12 bivših sovjetskih republika) koji je u ruskoj Dumi rekao:
„Ako Republika Moldavija želi da uništi sopstvenu državu, onda je to najbolji način. Ako misle da poput Finske ili Švedske mogu tajno i brzo da iskoriste situaciju i uđu u NATO a da im se ništa ne desi, trebalo bi da se prisete da Finska ima dva zvanična jezika i da poštuje svoj narod. Republika Moldavija ima dva regiona - Pridnjestrovlje i Gagauziju - u kojima žive ljudi koji govore ruski i koji su svoju volju izrazili davno, početkom 90-ih".
Na sličan način je reagovala i Svetlana Jurova, potpredsednica Komiteta za međunarodne poslove ruske Državne dume. Ona je rekla da je Republika Moldavija u poslednje vreme nekoliko puta naljutila Rusiju svojim odlukama i zatražila od ruskog Ministarstva spoljnih poslova da reaguje na to.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.