„Morala sam da kažem, pa nek' ide život“

„Imam 21 godinu, studiram ono što volim, bavim se stvarima koje volim, borim se za ljudska prava, borim se za LGBTbrakove koji u Srbiji nisu prihvaćeni“, kaže Zorana Mirović iz Niša na pitanje kako vidi sebe.

Crnokosa devojka staloženo kaže da je biseksualka. Prvi put je to rekla majci kada joj je bilo šesnaest godina.

„Ona mi je tada rekla da je sve u redu, ali sam je zatekla posle kako plače“, priča Zorana.

„Mislila je da je to faza, ali pošto sam imala devojku iz Novog Sada, a to je bila duga veza, moja majka ipak to nije mogla da prihvati. Rekla je ‘Zorana, biraj, ili ona ili porodica’.“

„Mislim da je to jako pogrešno. Naravno da ću izabrati porodicu, meni je porodica važnija u svakom pogledu. Ta devojka je moja neprežaljena ljubav“, priča Zorana za DW.

Seća se i kako je ispričala sve najboljem drugu iz detinjstva, za kojeg kaže da ima nacionalističke tradicionalne stavove. On je, prepričava, samo rekao: „Pa ti si normalna, ja sam mislio da je to sve izopačeno.“

On je ostao njen najbolji drug, ali neke prijatelje je izgubila. Ipak, tvrdi Zorana, pravi prijatelji su ostali uz nju.

Vremenom je i porodica prihvatila Zoraninu seksualnu orijentaciju, kaže „sada nam je mir“. Ali to je možda zato što kao biseksualka ima šanse da osnuje porodicu, tome se nada njena majka.

Opravdan strah od autovanja

Zorana kaže da je to sreća, jer mnogi iz LGBT populacije nemaju njena iskustva.

„Njima je strašno, mali broj njih javno kaže, a najveći deo živi u svoja četiri zida, i onda će ćutanje da ih ubije. Ja više nisam mogla da ćutim. Morala sam da kažem, pa nek' ide život.“

Priča o drugarici koja je takođe deo LGBT zajednice, ali je čula sopstvenog oca kako psuje kad je na televiziji video Paradu ponosa. Bojala se da roditeljima otkrije svoju seksualnu orijentaciju.

„Nažalost, taj strah da se ‘autuju’ je opravdan“, nastavlja Zorana. „Zaista, kada si pripadnik LGBT populacije, ti si sve najgore, ti si kurva, ti si sektašica, ti nisi normalna, treba da se lečiš i gledaju te kao da nisi čovek, kao da si izrod i ne pripadaš ovom svetu“, ističe ona.

Sklapanje istopolnih brakova treba omogućiti, kaže ona, ali ne odobrava sve na čemu zajednica insistira. Ne dopadaju joj se parade ponosa, a ono što se događa na njima smatra bezobrazlukom i podsticanjem ljudi da stvarno mrze druge.

Utapanje u negativan narativ

To nije retkost među pripadnicima LGBTQ+ zajednice, smatra dugogodišnja borkinja za ljudska prava Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava u Nišu.

To međutim, vidi kao pogrešno, posebno što zbog jačanja desnice i u svetu i Srbiji, situaciju ocenjuje kao nikad goru.

„Mnogi ljudi iz zajednice ono što se u drugim zemljama smatra normalnim kod nas ne vide kao normalno, ‘autovanje’ gledaju kao nešto što nije neophodno, na Prajd gledaju kao nešto što je bezveze, što nije suština ljudskih prava i nije znak da je neko slobodan. Mislim da oni nisu slobodni“, smatra naša sagovornica.

Dodaje da bi legalizovanje istopolnih zajednica značilo i druga prava – imovinska, nasledna, socijalno i penziono osiguranje. „To su stvari koje se za pripadnike većine podrazumevaju, a kod pripadnika LGBTQ+ zajednice je to od životnog značaja“, kaže Maja Kamenov.

Pojedinci, međutim, žele da se utope u većinu kako bi bili prihvaćeni i Kamenov smatra da se neretko utapaju u negativan narativ. Fizička, bezbednost u jednoj nebezbednoj sredini, posebno u malim mestima je glavni razlog za to.

„Ljudi u malim sredinama to ne razumeju, članovi porodice to ne razumeju, i mladi često bivaju bukvalno odstranjeni iz porodica“, dodaje ona.

„Sa nedovoljno obrazovanja nemaju mogućnost da napreduju, zaposlenje je veliki problem, stambeno rešenje takođe. Neki od njih odlaze u veće gradove po sistemsku podršku, neki da bi prosto mogli da nastave sa životom, ali to povlači mnoge druge probleme“, dodaje naša sagovornica.

Podsticajno okruženje pre zakona

Sistemska podrška države još uvek izostaje, a tek mali broj nudi finansijsku podršku ili podršku kod stanovanja.

S druge strane u manjim sredinama, u koje može da se svrsta i Niš, nema ni jedne organizacije koja se bavi isključivo LGBTQ+ osobama. Zato, smatra Kamenov, treba raditi na ambijentu, i zakon o braku istopolnih zajednica navodi kao primer. 

„Najlakše je sesti, potpisati nešto i reći od sutra je taj zakon na snazi. Ali treba da stvorimo podsticajno okruženje da to sve bude bezbedno i prihvaćeno u društvu“, dodaje ona.

„Verujem da nije nikakav problem da taj zakon stupi na snagu. Ali da vidimo hoće li se neko iz zajednice usuditi da bude prvi i bukvalno ispiše istoriju, hoće li se neki notar ili matičar usuditi da sklope taj brak u ovakvom okruženju, hoćemo li imati demonstracije ispred kancelarije matičara, da li će početi pretnje državnim službenicima?“

Prema podacima svetske organizacije ILGA-Europe's Rainbow Map koja godišnje rangira 49 evropskih zemalja, Srbija se nalazi na 27. mestu sa 35.95 odsto poštovanja prava LGBTQ+ zajednice. Tako je bilo i prošle godine.

Prema ovim podacima, najlošije su ocenjene kategorije pravno prepoznavanje i nepostojanje zakona o sklapanju istopolnih brakova.

Ispred Srbije od zemalja u okruženju su Hrvatska, Slovenija, Crne Gora, BiH i Albanija. Tik iza Srbije je Kosovo, a potom i Severna Makedonija, Mađarska, Bugarska i Italija koja je na 36. poziciji.

Sve zemlje EU zajedno ova ljudska prava poštuju sa 50,60%, a na poslednjem mestu od zemalja EU je Poljska, na 42. mestu.

Širom Evrope autoritarni lideri nastavljaju da koriste LGBTQ+ kao žrtveno jagnje kako bi podelili i mobilisali svoje biračko telo, smatraju u organizaciji Rainbow Map.