„Možete da opstanete ili da nestanete“
13. decembar 2019.
Ljubisav Simić, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Bratunac, svedok odbrane na suđenju za zločin u selu Kravica kod Srebrenice, u četvrtak je pred Višim sudom u Beogradu rekao da nije bio u blizini hangara Kravica kada su tamo masovno ubijani Bošnjaci. Naveo je i da ne poznaje nijednog od osmorice optuženih, koji su u četvrtak svi bili prisutni u sudnici u Beogradu.
Prema optužnici, Nedeljko Milidragović, Milivoje Batinica, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Dragomir Parović i Aleksa Golijanin i Vidosav Vasić, su kao pripadnici Centra za obuku „Jahorina“ Specijalne brigade policije MUP-a Republike Srpske, 14. jula 1995. godine, unutar i u okolini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravica ubili najmanje 1.313 bošnjačkih civila.
Naknadno čuo da se dogodio zločin
Simić, koji je svedočio i pred Haškim tribunalom i pred sudom u Sarajevu, rekao je da nije bio u prisutan kada se dogodio ovaj zločin, i da je „tek kasnije“ čuo da je ubijena grupa ljudi koja se prethodno predala srpskim snagama.
Jedan od onih koji su se predali, naveo je Simić, oteo je pušku jednom pripadniku srpskih snaga i ubio ga, a onda je, rekao je ovaj svedok – nastao haos. Dodao je i da je od vojnika čuo da su videli tela ubijenih ispred hangara Kravica i da je bio „šokiran tom vešću“.
Simić je na ročištu u četvrtak govorio i o u sastanku u hotelu „Fontana“ koji je održan 12. jula 1995. godine. Sastanak je organizovao nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić koji je 2017. prvostepenom presudom osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici.
Sastanku su, posvedočio je Simić, osim Mladića, prisustvovali i predstavnici vojske i civilnih lica iz Srebrenice, komandant UNPROFOR-a i njegov prevodilac.
Mladić je tada rekao da je Srebrenica „vojnički pala“, a Bošnjacima poručio: „Sada imate mogućnost da opstanete ili da nestanete“, naveo je ovaj svedok odbrane i dodao da nekadašnji komandant komandant VRS nije objasnio šta je tačno pod tim podrazumevao.
Rekao je da je on razumeo da je Mladić želeo da kaže da „vojska koja je poražena“ treba da preda oružje jer bi neko mogao da ga zloupotrebi. Na pitanje da li je kao predsednik bratunačke skupštine imao kontakte sa vojnim i policijskim snagama, odgovorio je da je od tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića dobio naređenje da se ne meša u „vojne stvari“.
Odgovarajući na pitanje da li je 12. jula u Potočarima video odvajanje starijih muškaraca, žena, i dece od vojno sposobnih muškaraca, rekao je da nije obraćao pažnju na to i da su svi ulazili u autobuse, za koje nije mogao precizno da kaže ko ih je obezbedio.
Prekidanje postupka
Pre svedoka odbrane, na prethodnim ročištima ispitani su svedoci optužbe, među kojima je bila i Saliha Osmanović koja je ispričala da je u julu 1995. godine napustila Srebrenicu sa suprugom i sinom, sa kojima se rastala u mestu Kazani, posle čega ih više nikada nije videla.
Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo, ranije su svedočili i Krsto Simić i Ostoja Stanojević, vozači koji su, posle ubistva civila, upućeni u Kravicu da prevoze leševe. Oni su tada opisali kako su leševi prevoženi do masovnih grobnica, ali nisu mogli da kažu ko je ubijao civile u Kravici.
Jedini svedok optužbe koji još uvek nije ispitan je zaštićeni svedok 301. Zamenik tužioca Bruno Vekarić rekao je u četvrtak da insistira da ovaj svedok bude ispitan. Prema ranijim navodima medija, svedok 301 je odlučio da ne svedoči zbog pogoršanog zdravlja i zato što su mu upućene pretnje.
Optužnica za zločin u Kravici kod Srebrenice podignuta je 2016. godine, ali je suđenje prekinuto 2017. jer u vreme podizanja optužnice Srbija nije imala ni tužioca za ratne zločine, ni vršioca te funkcije. Postupak je nastavljen nekoliko meseci kasnije, čitanjem optužnice o kojoj su se izjasnili svi optuženi, koji su naveli da nisu krivi.
Suđenje je u četvrtak pratilo nekoliko predstavnika nevladinih organizacija, predstavnice organizacije Majke Srebrenice, nekoliko novinara i jedan čovek koji je nosio bedž sa natpisom da u Srebrenici nije počinen genocid. Sledeće ročište za zločin u selu Kravica zakazan je za 31. januar sledeće godine.
Deset pretresa u decembru, moguća još jedna optužnica
Prev Višim sudom u Beogradu za decembar je zakazano deset pretresa u okviru suđenja za ratne zločine. Moguće je da će biti podignuta još jedna optužnica, pošto je nedavno uhapšen bivši pripadnik Hrvatskog vijeća obrane (HVO) Osman Osmanović, kome je na predlog Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu određen pritvor do tri meseca.
Zamenik tužioca za ratne zločine i portparol Vasilije Seratlić je u izjavi za DW naveo da postoji sumnja da je Osmanović izvršio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika, tako što je 1992. godine u logoru na lokalitetu „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću, kao pripadnik HVO, a kasnije Armije BiH, sa pripadnicima svoje jedinice „nanosio povrede telesnog integriteta, mučio, zlostavljao i zastrašivao civilna lica i zarobljene pripadnike Vojske Republike Srpske“.
U najnovijem izveštaju koji je u sredu predstavio pred Savetom bezbednosti UN, Serž Bramerc iz Tužilaštva Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, rekao je da pred domaćim sudovima u regionu treba da se sudi za još mnogo slučajeva ratnih zločina, ali da je to moguće samo ako se poboljša regionalna saradnja.
Istakao je i da su širom bivše Jugoslavije rasprostranjeni negiranje zločina i veličanje ratnih zločinaca. „Političari smatraju da na izborima pobeđuju tako što negiraju zverstva i veličaju one koji su za njih odgovorni. Neki promovišu revizionističke istorijske narative, dok drugi pokušavaju da pridobiju glasove tako što komemoriraju ratne zločince, umesto da ih osuđuju“, naveo je Serž Bramerc.