Mračne tajne o saradnji Nemačke i Pinočea
6. januar 2019.
Vlada u Berlinu je škrta na rečima kada se radi o saradnji nemačke tajne službe BND sa vojnim diktaturama u Čileu i Grčkoj šezdesetih i sedamdesetih godina. Poslanik nemačke Levice Jan Korte postavio je upit vlastima na ovu temu krajem prošle godine. Odgovori koje je dobio na 68 kritičkih pitanja jako su ga naljutili. „Ovakvi odgovori su neviđena uvreda“, rekao je Korte za DW. „Uzgred, ovako ne bi smeo da se tretira parlament.“
Obimni upitnici koje poslanici smeju da postavljaju Vladi predstavljaju jedno od centralnih oruđa opozicije koja tako pokušava da otkrije ono što vlast eventualno skriva. Ali neretko Vlada pošalje škrte odgovore ili se izgovara da o nečemu „nema saznanja“ ili pak odgovore označi posebno osetljivim po bezbednost Nemačke te onda poslanici ne smeju da ih objave.
BND sarađivao sa CIA?
U ovom slučaju je Ministarstvo spoljnih poslova priznalo da je administracija nekadašnjeg socijaldemokratskog kancelara Vilija Branta unapred znala da čileanski vojni vrh pod Augustom Pinočeom planira puč. Ali Berlin i dalje krije odgovor otkud se to unapred znalo u Zapadnoj Nemačkoj.
Tako, tobože zbog bezbednosnih interesa, nije bilo odgovora kako je i kada BND bio aktivan u Čileu, da li je informacije o puču dobio od američkih kolega iz CIA, da li je BND sarađivao sa američkim službama u Čileu? Sve je to posebno škakljivo jer Amerikanci u toj latinoameričkoj zemlji nisu bili samo posmatrači, naprotiv, aktivno su podržavali puč.
„Možemo da pretpostavimo da je bilo tesne saradnje BND i CIA koja je tada pravdana antikomunizmom“, rekao je levičar Korte za DW. Nemačka Vlada nije odgovorila ni na konkretno pitanje da li su čileanski oficiri i vojnici obučavani u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1965. do 1995.
Kako je rekao Korte, posebno ga iritira činjenica da odgovore na njegov upit potpisuje Ministarstvo spoljnih poslova, resor koji vodi Socijaldemokratska partija koja je nominalno stranka levog centra. „Očigledno da ministar Hajko Mas nema svesti za istoriju“, dodao je poslanik Levice.
Slični šturi odgovori ponuđeni su i na pitanja o saradnji sa vojnom huntom u Grčkoj između 1967. i 1974. Kortea čudi što Vlada u tajnosti drži toliko stare obaveštajne podatke. Doduše, država nije u obavezi da odaje dokumente tajnih službi mlađe od šezdeset godina.
Ali takva ćutljivost o mračnim poglavljima u posleratnom radu BND nije u skladu sa navodnim naporima te službe da bude transparentnija u radu. U oktobru je BND objavio monografiju na kojoj je radio tim nezavisnih istoričara ispitujući arhive službe između 1945. i 1968. BND je u tu publikaciju uložio 2,4 miliona evra. Taj poduhvat je hvalio i Jan Korte kao odličan primer kritičkog suočavanja sa istorijom.
Podrška diktatoru
Neki manje škakljivi odgovori zvaničnog Berlina na upit o Čileu ipak su stigli. Tako proizilazi da je dolazak diktatora Pinočea na vlast bio i početak boljih trgovinskih odnosa. Zapadnonemački izvoz u Čile skočio je 1974. za čak 40 odsto, a uvoz iz te zemlje za 65 odsto.
Ali to i nije bila neka tajna – već pogled u arhive nemačkih novina pokazuje da su neki komentatori kao i konzervativni političari slavili dolazak Pinočea i poboljšanje trgovinskih odnosa koje se time smešilo.
Recimo Bruno Hek, tada generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU), putovao je u Pinočeov Čile 1973. u znak solidarnosti. Tada ga je novinar Zidojče cajtunga upitao o izveštajima da je nacionalni stadion u Santjagu pretvoren u logor i mučilište protivnika režima. Hek je odgovorio: „Život na stadionu je prijatniji kada je sunčano.“
Jan Korte u ovom primeru vidi deo krupnije slike. U pitanju su, kako ih naziva, „slepe mrlje“ posleratne istorije Zapadne Nemačke. „Na primer saradnja sa režimom Aparthejda u Južnoafričkoj Republici, ili upravo sa vojnim diktaturama poput Pinočeove i grčke“, rekao je Korte. „Mislim da je vreme da se sa tim delovima istorije suoči i da Vlada zauzme stav o tome.“