Prognoze su uvek bile težak posao. Pogotovo ako se odnose na budućnost. Ova mudra izreka se povremeno pripisuje Marku Tvenu, ali i Kurtu Tuholskom, Vinstonu Čerčilu ili Nilsu Boru. Bez obzira ko od te gospode polaže autorsko pravo na izreku, ta mudrost nikada nije bila toliko tačna kao u vreme korona-krize. Jer, već je počelo takmičenje oko najveće brojke: za koliko će nemačka privreda da padne? Za pet, deset ili čak 20 odsto?
Za sada vodi Klemens Fuest, preduzimljivi šef minhenskog instituta za ekonomska istraživanja ifo. On i njegovi saradnici izračunali su različite scenarije. Rezultat nikoga ne iznenađuje, a za to čovek ne mora da bude ekonomski ekspert: što duže bude trajao privredni zastoj, to će šteta da bude veća.
Posledice krize manje nego što se strahovalo
Slično zvuči i jedna posebna ekspertiza Saveta stručnjaka za procenu ukupnog ekonomskog razvoja, poznatijeg kao „Savet mudraca“. Vladini savetnici (trenutno ih je samo trojica, jer su dva mesta nepopunjena) prognoziraju, istina, jaku recesiju, ali smatraju da privreda neće tako mnogo da padne kao u vreme svetske finansijske krize 2009. Naravno, i mudraci su izračunali različite scenarije. I naravno, ni oni ne znaju koliko dugo će šatdaun da traje. Ono što oni znaju i kažu, jeste da će opterećenje nadproporcionalno da raste kako bude trajala kriza. Ali, pad ekonomskog proizvoda za jednu petinu oni ipak smatraju preteranom procenom.
To je dobra vest. Posebna ekspertiza će biti uključena u razmišljanja Savezne nemačke vlade koja je obećala da će Nemcima nakon Uskrsa predstaviti izlaznu strategiju. Tada će morati da bude jasno kako će se stvari dalje da se razvijaju sa zabranama javnih okupljanja i ograničenjima kontakata. Tada i privreda mora da dobije signal – da li fabrike postupno ponovo mogu da budu pokrenute. Tada bi trebalo i da se nazre kojim dodatnim merama privreda može da se podstakne, pored pomoći teške milijarde, o čemu je odluka već donesena. Moraće tu da bude i konjunkturni program, kako to preporučuju ekonomski mudraci.
Nema dileme
Ali, šta ako nakon dve nedelje broj novozaraženih i dalje bude rastao, ako krivulja ne bude u padu? Da li će tada biti doneta odluka koju neki svojim izjavama i pisanjem prizivaju? Mrtvi u zamenu za ekonomski rast? Da li onda opet mora 120.000 ljudi da umre, kao što svake godine u Nemačkoj umre od posledica pušenja, zato što vlada nije u stanju da sprovede zabranu pušenja? Možda bi čovek morao da postane svestan da kod ove pandemije uopšte ne postoji dilema: mrtvi ili ekonomski pad. To ne postoji.
Ako se naime dozvoli da se pandemija širi, sa sigurnošću se može poći od toga da će ona da naškodi milionima ljudi. Ekonomski pad bi sigurno tada bio dramatično veći nego onaj koji donosi sadašnji zastoj. Jer, mrtvi ne kupuju automobile.