Mržnja u srcu Nemačke
21. februar 2020.
Sad i Hanau. Po treći put u nekoliko meseci mržnja i ludilo probili su se u Nemačkoj. Nakon što je konzervativni političar Valter Libke u junu prošle godine ubijen pred svojom kućom zbog svog angažovanja za izbeglice, u oktobru su u Haleu samo stabilna ulazna vrata sprečila jednog desnog radikala da u punoj sinagogi napravi krvoproliće.
A sad je u Hanauu kod Frankfurta jedan muškarac ubio deset ljudi. U videu koji je snimio pre toga širio je rasizam i teorije zavere, a onda je pobio ljude u dva nargila-bara i na kraju i svoju majku.
Plodno tlo za ubicu u sredini društva
Tim ubicama je zajednička mržnja protiv svega što se ne uklapa u njihovu nacionalističku definiciju Nemačke. Bez obzira na to da li su oni bili međusobno povezani ili nisu, ili su bili u kontaktu s drugim desno-radikalnim ljudima i grupama, Nemačka mora da prihvati činjenicu da je ta eskalacija mržnje stigla u srce naše zemlje. Politika i civilno društvo moraju da se pozabave time da su plodno tlo za te ubice rasističke, ženomrzačke i desno-ekstremne ideologije, koje su u brojnim krugovima ponovo postale prihvatljive.
Ta ubistva ne bi trebalo posmatrati kao izolovane, pojedinačne slučajeve. Bez obzira da li je to nasilje protiv čoveka usmereno prema progresivnim političarima, Jevrejima ili muslimanima, ono je izraz onoga što u društvenoj klimi u Nemačkoj ponovo uspeva. I ona su strašan poziv na buđenje – da proverimo ima li država još uvek prave instrumente za obavljanje svojih zadataka, za zaštitu individualne bezbednosti svih građanki i građana. I to tako kako je zapisano u našem Osnovnom zakonu – naime, nezavisno od porekla, vere ili pola.
Mržnja i ludilo na internetu donosi smrt
Koje mere, dakle, mogu da budu preduzete da bi se isušila močvara mržnje i ludila na internetu? To, naime, nije virtuelni kosmos jadnih i zalutalih duša, koje se tamo iživljavaju pod zaštitom slobode informisanja. Hanau je još jedan dokaz da huškanje naroda ne ostaje bez posledica. Ono donosi smrt.
Politika sada mora da reaguje jasno, brzo i nedvosmisleno. Ne samo rečima. U suprotnom će se situacija okrenuti i na kraju će na kocki biti sve ono što karakteriše našu pravnu državu s individualnim slobodama i pravima. Nemačka kancelarka Angela Merkel našla je odgovarajuće reči. Tačno je da je „rasizam otrov“. Ali, samo dijagnoza nije dovoljna. Odgovor mora biti jasna najava borbe protiv svih ideologija koje preziru čoveka! I protiv njihovog širenja na internetu. Ta odgovornost ne može biti prebačena samo na Fejsbuk, Tviter ili druge velike koncerne.