Muke sa azilom

Najradije bi izbrisao četiri meseca svog života. Noćne more, strah, nesanica, jednostavno sve, priča Kaled, 27-godišnji mladić iz Sirije. U to vreme, krajem 2016, bio je na izmaku snaga. Jedva je uspevao da se koncentirše na svoj posao iniženjera. Jedva diše dok govori o tome kako je njegova žena, kao i mnogi drugi, ilegalno došla iz Sirije u Evropu. Put koji se prelazi malim čamcima preko ogromnih morskih prostranstava, na kojem se susreće sa beskrupuloznim krijmčarima i sve više zatvorenih granica i žičanih ograda. Mnogi to ne prežive.

I Kaled i njegova supruga su znali za opasnost, ali: "Nije bilo drugog rešenja." Kada je dobio odgovor nadležnih nemačkih službi, odmah mu je bilo jasno da je dobio samo subsidijarnu zaštitu. On je, kaže, u Siriji protestovao protiv Asadovog režima i izbegao iz zemlje nakon što je više puta hapšen.

Ograničenu subsidijarnu zaštitu dobijaju osobe kojima, prema proceni za to nadležnih službi, ne preti lično opasnost, ali zbog situacije u zemlji porekla ipak ne smeju u istu biti vraćeni. Onaj ko dobije ovakav status  dve godine nema pravo da svoju porodicu dovede u Nemačku. No, često potraje i znatno duže dok bližnji zaista dođu.

Pro Azil: paket Azil II je "problematičan"

Ovo je samo jedno od propisa kojim je vlada Nemačke pre godinu dana hlela da pooštri prava na dobijanje azila i ubrza procedure. Zakon je stupio na snagu 17. marta 2016, a Bernd Mesovic iz NVO Pro Asyl, kaže da je "problematičan". Vlada je sa ovim paketom mera reagovala na vanrednu situaciju, kada je 2015. u zemlju stiglo 890.000 ljudi, koji su se nadali da će ostvariti pravo na azil. To je počelo u septembru kada je nemačka kancelarka Angela Merkel dozvolila hiljadama ljudi sa tzv. Balkanske rute da nastave putovanje ka Nemačkoj.

To haotično leto 2015. kada su hiljade ljudi dnevno stizale na nemačke železničke stanice, dalo je vetar u leđa nemačkoj populističkoj partiji AfD koja je neprijateljski nastrojena prema strancima, a i nemačka politika prema potražiocima azila postala je restriktivnija. Od tada se sve više potražilaca azila odbija i protetruje iz zemlje. Kao dodatak na to usvaja se i paket zakona Azil II, a ubrzo nakon toga dolazi i do spornog izbegličkog sporazuma između Evropske unije i Turske.

Takođe i zahtevi za azili iz takozvanih "sigurnih zemalja" su razmatrani po ubrzanom postupku. Pokušaj vlade da u te zemlje, pored balkanskih zemalja svrsta još Maroko, Alžir i Tunis propao je protekle sedmice zbog protivljenja Bundesrata.

Olakšano proterivanje bolesnih

Kritčari paketa Azil II kažu da se nakon usvajanja tog paketa olakšava proterivanje i bolesnih lica. "Situacija se stalno pogoršava", kaže Bernd Mesovic. Lekarska uverenja često sadrže oznaku da ti bolesnici u svojim matičnim zemljama mogu da budu adekvatno medicinski tretirani, "što sa realnom slikom na terenu nema nikakve veze". On takođe kritikuje što se posttraumatski poremećaji više ne tretiraju kao teške bolesti. A posebno "gorko" označava da se mnogim ljudima sprečava spajanja porodice.

A Kaled to nažalost zna veoma dobro. Njegovi roditelji još uvek žive u Siriji. On samo "može da se nada da im je dobro". Više od toga za njih ne može da učini. Ipak, često se trudi da ne misli na njih i na Siriju. "Inače bih poludeo", kaže. Jer za sada ne može da ih dovede u Nemačku.