Muke zbog veta, zaziranje od preglasavanja

Brisel se u poslednje vreme sve više ljuti na Mađarsku, koja redovno blokira saopštenja Evropske unije. Recimo ona o Hongkongu ili Bliskom istoku. Za takve spoljnopolitičke poteze EU mora da postigne jednoglasnost svih 27 članica.

„Ne možemo više da budemo taoci onih koji vetom parališu evropsku spoljnu politiku“, rekao je nemački šef diplomatije Hajko Mas u ponedeljak. „Veto se mora ukinuti, iako to znači da jednog dana možete biti preglasani.“

Podrška iz Evropskog parlamenta

Strogo gledano, EU nema zajedničku spoljnu politiku, već Evropska komisija pokušava da uskladi politike članica. Ugovori na kojima se temelji Unija zahtevaju jednoglasnost kod spoljnopolitičkih smernica.

U teoriji, to se može zaobići. To jest, članice EU mogu da se dogovore da poneku odluku donesu većinom glasova. Ali, nevolja je što se i to moraju dogovoriti – jednoglasno.

Poslednjih godina se nemački ministar Mas često zalagao da se ukine pravo veta. I svaki put je dobijao glasnu podršku iz Evropskog parlamenta, ali i odbijanje iz brojnih članica EU.

„Pravom na pojedinačni veto, EU je osuđena na neefikasnost. To moramo da prevaziđemo ako želimo da EU postane pravi globalni igrač s jakim glasom“, kaže nam Irače Garsija Perez koja u Evropskom parlamentu predvodi poslanički klub socijaldemokrata. Kaže, ako 26 članica EU ima isti stav o Kini, Rusiji ili Izraelu, neprihvatljivo je da jedna jedina članica može da blokira neki potez.

Ukidanje veta podržava i liberal iz Evropskog parlamenta Gi Ferhofštat: „Tačno! Izricanje sankcija Belorusiji vuklo se mesecima, Mađarska koči donošenje deklaracije o Hongkongu, Kipar je stavio veto na namere EU o oporezivanju korporacija. Svakog dana se suočavamo sa novim primerom koji pokazuje da jednoglasnost podriva efikasnosti i verodostojnost EU.“

Male su šanse

Međutim, bez saglasnosti svih država EU se pravilo veta ne može ukinuti. Jedan diplomata u Briselu nam kaže da je za tu inicijativu još prerano. „Može li neko da zamisli da Grčka dozvoli da bude preglasana u politici prema Turskoj? Ili Poljska u politici prema Rusiji?“, pita retorički taj naš izvor.

Zvanično bi tema mogla da bude pomenuta na idućem samitu u Briselu 21. juna. Mas traži da se pitanje uvrsti u dnevni red „Konferencije o budućnosti Evrope“, kako se nazivaju konsultacije sa građanima koje su u toku. Naredne godine bi te konsultacije trebalo da budu pretočene u predlog za reformu EU.

„Vrlo je verovatno da će se pitanje ublažavanja pravila jednoglasnosti u spoljnoj politici pojaviti u završnom paketu predloga reformi EU“, prognozira Janis Emanulidis iz Evropskog centra za politiku. „Ali, iskreno, ne vidim ozbiljnu šanse da se ta reforma sprovede.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu