Multilateralizam u vreme Trampa?

Pre nego što je novi nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel označio početak samita G20 u Bonu, on se sastao sa grupom naučnika. Među njima su bili i Dirk Mesner, Aksel Berger i Adolf Kloke-Leš iz Nemačkog instituta za razvojnu politiku (DIE). Oni su zaduženi za tzv. T20-proces, što je svojevrsna prethodnica susretu na vrhu G20. Iza imena T20 kriju se stotine istraživačkih i savetodavnih institucija iz 19 najvažnijih industrijskih i zemalja u tranziciji, kao i iz Evropske unije. Oni razmenjuju mišljenja o temama kao što su svetska trgovina, klimatska politika i migracije. Cilj je – izrada konkretnih preporuka za samit koji će se održati 7. i 8. jula u Hamburgu. Te preporuke bi, u najboljem slučaju, trebalo da budu pretočene u konkretnu politiku. Pritom valja napomenuti da u slučaju G20 to u suštini znači neformalni dogovor ili dogovore.

Pa čak i taj minimalni cilj, prema mišljenju posmatrača, trenutno je – ugrožen. U prošlosti su šefovi država i vlada uvek jednoglasno usvajali završnu izjavu samita G20. Da li će to uspeti i ovoga puta? To između ostalog zavisi i od američkog ministra spoljnih poslova Reka Tilersona. Bivši menadžer i šef naftnog koncerna ExxonMobil, tek je početkom ovog meseca preuzeo dužnost šefa diplomatije u administraciji novog američkog predsednika Donalda Trampa. Sastanak ministara spoljnih poslova G20 u Bonu, prvi je Tilersonov nastup na međunarodnom parketu.

Trampov unilateralizam

S Trampom u SAD, vlast je preuzeo čovek koji mnogo toga dovodi pod znak pitanja, mnogo toga što su etablirani političari proteklih godina dogovorili na raznim multilateralnim forumima. Pregovore oko TTIP Tramp je otkazao – umesto toga on cilja na bilateralne ugovore o trgovini. U predizbornoj kampanji najavio je da će napustiti i Sporazum o klimi dogovoren na konferenciji u Parizu, kao i da će drastično „srezati“ doprinos SAD u budžetu Ujedinjenih nacija.

„Suočeni smo s opasnošću od protekcionističke spirale“, opominje Aksel Berger, šef istraživačke grupe Nemačkog instituta za razvojnu politiku. To bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude problem pre svega za zemlje u razvoju. A tu je još jedan izazov: kreiranje multilateralizma u vremenima Trampa, kao i populističke tendencije u Evropi. Berger priznaje: „Stari narativ prema kojem je slobodna trgovina dobra za sve, više ne stoji.“ Zato, kaže, mora da se iskreno razgovara o prednostima i nedostacima. Istovremeno bi, dodaje naš sagovornik, instituti za savetovanje i istraživanje koji su uključeni u proces G20, morali aktivno da deluju protiv protekcionističkih stremljenja i umesto toga da jačaju institucije kao što je Svetska trgovinska organizacija.

Četiri cilja

Nemački institut za razvojnu politiku već je počeo s radom. Kao i brojne druge organizacije i taj Institut se, jednom izjavom, obavezao na sprovođenje četiri cilja koja bi trebalo ostvariti kroz međunarodnu saradnju, a tom su: otvoreno društvo, inkluzija socijalno slabijih ljudi, održivost i mir u svetu. O ovoj poslednjoj tački predsednik Instituta i zamenik rukovodioca procesa T20 Dirk Mesner kaže: „Zvuči banalno, ali više ništa nije sigurno“. Mesner smatra da je spomenuta izjava „odgovor na desno-populističke i ksenofobne pokrete, koji preferiraju ’our country first’, umesto multilateralizma“. Dokument nisu potpisala samo udruženja poslodavaca, već i sindikati i drugi akteri civilnog društva. Mesner smatra da je to veoma važno, jer, na kraju krajeva, radi se o organizacijama koje ne izdaju baš često zajedničko dokumente.

Svi kao da su odjednom jedinstveni – i to nakon što se Sjedinjene Države okreću same sebi. Konsenzus je veliki, niko ne želi da prekine međunarodne veze. Tako su i aktivisti Grinpisa na početku sastanka ministara spoljnih poslova G20 u Bonu, demonstrirali za zajedništvo industrijskih i zemalja u tranziciji kada se radi o globalnim izazovima poput klimatskih promena. Na Rajni su, na jednom brodu, postavili transparent na kojem je pisalo: „Planet Earth First“ – najpre Zemlja. Na taj način aktivisti za zaštitu životne sredine ciljali su predizborni slogan američkog predsednika Donalda Trampa – „America First“. Karsten Šmid iz Grinpisa kaže: „Sa globalnom pretnjom kao što su klimatske promene moramo da se suočimo zajedno.“

Šanse i rizici

U nezvaničnim krugovima naučnika važe slične pretpostavke kao i u diplomatiji. S nekim se zemljama može bolje da se sarađuje, s nekim drugima manje dobro. S Rusijom ili Saudijskom Arabijom gotovo i da nema razmene, kaže Berger. Na drugoj strani, saradnja sa američkim trustovima mozgova do sada je dobro funkcionisala. Pa ipak, postavlja se pitanje: Da li trustovi mozgova imaju uticaj na kreiranje politike američke administracije?

Njegov kolega Dirk Mesner dodaje: „Ne smemo da se paralizujemo zbog krizne situacije.“ S jedne strane, kaže Mesner, trebalo bi zadržati kurs, jer je međunarodna zajednica proteklih godina postigla važne dogovore. S druge strane, i sadašnja situacija nudi šanse kako bi se „pokrenuli procesi koji ne bi bili mogući bez pritiska krize“. Možda Evropa sada ima priliku da se još više „zbije“ oko važnih pitanja, optimistički prognozira šef Nemačkog instituta za razvojnu politiku. „Možda ćemo uspeti da sarađujemo sa akterima koje do sada nismo smatrali potrebnima“, dodaje Mesner pritom ciljajući na nemačke veze recimo sa Indijom ili Indonezijom. S tim novim savezima na kraju bi mogla da se kreirati inkluzivnija svetska politika.