Na Kosovu neće biti države u državi

Noje ciriher cajtung piše: "Druga (albanska) strana ne pokreće se ni za milimetar, njeni prijatelji sa Zapada ne čine ništa da je na to nateraju", kažu u srpskoj vladi. Radi li se o namernom pesimizmu, kako bi se dogovor koji će uslediti mogao da se proslavi kao veći uspeh? Verovatno ne.

Činjenica je da je Beograd sa novim poletom i novim idejama ušao u pregovore. Dačić je rekao da se deset godina lagalo da je Kosovo srpsko i da je to čak ozvaničeno i Ustavom Srbije. Političari sa obe strane su se rukovali. Beograd je odustao od podele Kosova i spreman je sve srpske opštine na Kosovu da stavi pod jurisdikciju Prištine, ali kao zajednicu opština sa statusom autonomije. Upravo je to sada glavna tema pregovora. Srpska zajednica opština raspolaže samo sa kompetencijama koje su utemeljene u Ustavu Kosova i koje se odnose na obrazovanje, zdravstvo i kulturu. Ali Beograd želi ovlašćenja i u policiji i u sudstvu, jer smatra da je glavni problem bezbednost Srba na Kosovu.

Kosovski premijer Tači posmatra zajednicu srpskih opština kao jednu vrstu nevladine organizacije, koja nema nekakvih izvršnih kompetencija. Dublji ustupci doveli bi samo do stvaranja države u državi, kao što je to slučaj sa Republikom Srpskom u BiH, što će izazvati blokadu. Ali ono što je u svemu sporno jeste što kosovski Srbi sa severa nisu uključeni u pregovore. Nisu uključeni iako primeri BiH i Makedonije pokazuju, bez obzira o kakvim se ustavnim aranžmanima radilo, da to državi ne daje neizostavno legitimnost. Ako Srbi na Kosovu ne prihvate rešenje koje postignu Beograd i Priština, na pomolu je trajna kriza", komentariše Noje ciriher cajtung piše.

Slovenija će sama dovesti stvari u red

List Velt piše: "Nakon akcije spasavanja Kipra, Slovenija sebe ne vidi kao narednog kandidata za pomoć. Slovenija je u stanju sama dovesti stvari u red, naglasila je premijerka Alenka Bratušek pred parlamentom u Ljubljani. Banka Slovenije je od vlade zatražila hitni plan sanacije. Velike slovenačke banke poput Nove ljubljanske banke bore se sa propalim kreditima, koji u međuvremenu predstavljaju petinu bruto društvenog proizvoda Slovenije. To pojačava zabrinutost investitora da bi Slovenija mogla biti sledeća članica evrozone, kojoj se mora priskočiti u pomoć.

Problemi u Sloveniji ne mogu se uporediti sa problemima koje ima Kipar ili Grčka, opisali su analitičari Komercbanke situaciju u toj zemlji. Bankovni sektor u Sloveniji zastupljen je sa 140 odsto BDP-a, što je puno manje nego na Kipru gde čini 700 odsto. Teret duga u Sloveniji iznosi ukupno 54 odsto bruto društvenog proizvoda, a na Kipru je dug krajem 2012. sa očekivanih 87 odsto porastao na astronomskih 150 odsto. Slovenija bi, s obzirom na prethodno nisko zaduženje, mogla preživeti bez drastičnih mera, smatra Laslo Belgrado, menadžer za fondove pri KBS Asset Menagment. Ipak bi se pojedini efekti zaraze, u slučaju pogoršavanja krize u EU, mogli preneti i na Sloveniju", piše Velt.

Priredila: Jasmina Rose
Odg. urednik: Jakov Leon