Nacionalizam dolazi sa istoka
9. januar 2018.
Nisu nam bile potrebne dodatne činjenice za dokazivanje toga kakvo samopouzdanje vlada među članicama EU u istočnoj Evropi. Ipak, Viktor Orban, najjači čovek Mađarske i njen premijer, iskoristio je svoje gostovanje kod bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) da još jednom uputi jasnu poruku: muslimanske izbeglice su za njegove sunarodnike „muslimanski osvajači“, a „mi to ne želimo“.
- pročitajte još: Ne voli činjenice, ali voli briselske novce
Sigurno je da Mađarska želi da bude pokorena, izjavio je Orban za tabloid „Bild“. On zabranjuje uplitanje, a njegova zemlja zaslužuje više poštovanja – tako je Orban reagovao na kritike lidera nemačkih Socijaldemokrata (SPD) Martina Šulca. Bez sumnje: Evropska unija polako se raspada.
Istočne protiv zapadnih vrednosti
Evropska unija nekada je bila predmet žudnje za bivši istočni blok. To je bilo pre samo 25 godina. U međuvremenu, Evropska unija ima ogromne probleme sa svojim mlađim članicama, a isto važi i u obrnutom smjeru. Poljska i Mađarska danas, u vrednostima koje Brisel podrazumeva, nalaze da je dobra samo činjenica da je to svojevrsna mašina za štampanje novca. Oni briselski centralizam odbacuju, a u zapadnoevropskom multikulturalizmu vide pretnju. Umesto toga, u Varšavi i Budimpešti sada se definišu nove-stare vrednosti: domovina, hrišćanska vera, porodica. Takvi društveno-politički ideali postali su bitni i u Češkoj i Slovačkoj. Tako se formirao svojevrsni kontra-pokret protiv otvorenih društava zapadne Evrope.
Iza toga se krije ideja da se u beskrajnom, globalizovanom postojanju prednost dâ naciji. Viktor Orban i njegova stranka Fides na taj način ponovo definišu merila vrednosti za mađarsku naciju. To je pokušaj da se postojeći kompleksni svet, kolektivno deklarisan kao opasan – pojednostavi. Na istom kursu je i Jaroslav Kačinjski, moćni čovek Poljske i predsednik stranke Pravo i pravda (PiS). I jedan i drugi vladaju autokratski i ne kriju svoju rezervisanost prema zapadnom društvenom modelu. Orban je svoju novu Mađarsku krastio kao „iliberalnu državu“, a Kačinjski svoje restrukturiranje države naziva „dobrom promenom“. Evropska ideja, takav je utisak, trenutno se redefiniše na Istoku.
Posle socijalizma – neoliberalizam
Posledica toga jeste značajan pomak udesno na istočnom rubu Evropske unije. Jeste da se oni ograničavaju samo na ekonomske potrebe, ali pretpostavku da ekonomija pogođena krizom i visoka nezaposlenost pospešuju nacionalističko raspoloženje opovrgava primijer Češke. Ekonomski rast od gotovo pet odsto i spektakularno niska stopa nezaposlenosti od tri procenta – najniža u EU – nije sprečila da se na Vltavi pod premijerom Andrejom Babisom prestroje udesno.
- pročitajte još: Evropljani „druge klase“
Nešto slično događa se i u Poljskoj. Još 1990. godine prosečna zarada u toj zemlji iznosila je samo jednu dvanaestinu nemačkog proseka, a već 2016. godine taj odnos bio je 1:3. Pa ipak, nacionalizam je u porastu. „Njujork tajms“ je siguran: „Populizam stanuje u istočnoj Evropi“.
To zbog čega je to tako, umnogome je povezano s činjenicom da istočne države u tranziciji nakon 1990. nisu prošle kroz socijaldemokratsku eru, tvrdi Pjotr Buras, jedan od vodećih politikologa Poljske. Neoliberalizam je tako, gotovo bez ikakvih prepreka, uleteo u društva rasturena komunizmom. Socijalne države nije bilo, a sindikati su bili slabi. Kapitalizam je prodro bez ikakvih kočnica. Sve to je ostavilo ožiljke, recimo kompleks niže vrednosti koji je prisutan sve do danas. U Poljskoj, kako ističe književnik Zjemovit Šćerek, ljudi sami sebe doživljavaju tačno onako kako Zapad gleda na Poljsku, „malo siromašni, malo nazadni i manje efikasni“.
Poljska – nagon za autizmom
Prošle sedmice je novi poljski premijer Mateuš Moravjecki otputovao u svoju prvu zvaničnu posetu inostranstvu. Ali ne u Brisel, već u Budimpeštu. To je jasna politička poruka: Mađarska je za Poljsku važnija od Evropske unije. On je potom posetio i svog kolegu u Slovačkoj. Iako skoro i ne postoje zahtevi da se Briselu okrenu leža, ali imajući u vidu unutrašnje evropske veze, Varšava se ponaša kao stranac unutar porodice zemalja EU. Prema mišljenju poljske književnice Inge Ivasiov, mnogi ljudi u njenoj zemlji smatraju „da će nam EU oduzeti naše dostojanstvo“. Sa Zapada dolaze samo „ograničenja, problemi i moralna relativizacija“. Pitanja socijalnog konsenzusa Zapada, kao što su jednakopravnost, laicizam i prava manjina još nikada nisu stigla u Poljsku, kaže Ivasiova.
- pročitajte još: Poljaci su gubitnici
Umesto toga, u doba vladavine desničarske i populističke stranke Pravo i pravda, Poljaci su zaokupljeni sami sobom. Taj nagon za autizmom posebno je vidljiv u ovoj 2018. godini, kada Poljska obeležavanja stogodišnjicu obnove državnog suvereniteta. Nacija je mera stvari, a instrukcije iz Brisela ili Berlina u Varšavi su zabranjene. Sudstvo se, prema logici vladajućih, mora podrediti „volji naroda“. Iza svih nedavnih fenomena političkog i društvenog desničarskog pritiska stoji poljski osećaj o gotovo stalnoj istorijskoj ulozi žrtve. A njihovi odgovori na to: patriotizam i nacionalizam.
Mađarska: Nesigurni nacionalni identitet
Slično se može opisati i stanje u kome se nalazi Mađarska. Premijer Orban sistematski ubacuje u pravosuđe i administraciju svoje sledbenike. Smatra se da su pogrešne zapadne ideje demokratskog ustava, tržišne ekonomije i multikulturalizma, one koje je Mađarska sledila nakon političkog zaokreta devedesetih godina, kaže rektor Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti Mihael Ignjatijef.
Taj Univerzitet, čiji je suosnivač i najveći finansijer mađarsko-američki investitor Džordž Soroš, veoma je ugledna ustanova širom sveta – i velika smetnja za Orbanovu politiku. Nemački magazin „Špigel“ u decembru je pisao o nepoverenju Mađara prema tom Univerzitetu na kome se obrazuje međunarodna elita. „Soroš je simbol finansijskog kapitalizma i za njega desničarski populisti tvrde da im ugrožava tradicije“.
I u ovom slučaju kulturni rat omogućava dublji uvid u kolektivni identitet. Mađarska je tek 1920. godine postala samostalna država, proistekla iz dvojne Habsburške monarhije. Bila je to mlada nacija s potrebom da nadoknadi neka sopstven dostignuća, u smislu identiteta. Orbanovo pozivanje na „mađarske vrednosti“ mnogim Mađarima pruža osećaj podrške i sigurnosti. To je svet „bez stranaca, organskih hipstera i zvaničnika Brisela“, navodi „Špigel“.
- pročitajte još: Patriotski udžbenici – trend u EU
Ono čega smo trenutno svedoci na istoku Evropske unije većini pripadnika evropske inteligencije pre više od 25 godina ne bi ni palo na pamet. Smatralo se da su demokratski standardi i slobodna tržišna ekonomija usvojene stvari, i to za samo nekoliko godina. Tome se još 1990. godine protivio nemački sociolog Ralf Darendorf. Za izgradnju i stvaranje demokratskog društva, prema procenama tog liberala, trebalo je 60 godina. Ironično, ali čini se da model novih članica Evropske unije – Poljske i Mađarske – potvrđuje tezu da je put ka harmonizaciji Evrope zaista dug.