Nada je ubijena u Istanbulu

„Prema perverznoj logici terora, trenutak je bio idealan – novogodišnja noć. Ljudi širom sveta jedni drugima žele srećnu Novu godinu, mirnu, pre svega. Ove noći postoji nada, jer svaki početak sadrži čaroliju. Naravno da svi koji slave na ulicama i u lokalima metropola osećaju da bi opasnost mogla da bude blizu. Ali znaju i da su države pokrenule čitav bezbednosni aparat. I da nisu sami. Masa znači ušuškanost. Vatromet i šampanjac čine svoje, strah je skoro sputan. I baš u tom trenutku teror udara. Jer teror je ono što je uradio počinilac (ili počinioci) u noćnom klubu Reina u Istanbulu, svejedno da li se iza toga krije ubilačka paravojska Islamske države, neka kurdska zločinačka grupa ili mafija. Matematika užasa je upalila. Svet se budi u Novoj godini, a nada da bi 2017. mogla da bude bolja od 2016. već je iščezla. Strah je ponovo tu“, piše Zidojče cajtung u svom uvodniku u ponedeljak.

Bilans istanbulske noći je 39 mrtvih i 65 povređenih. Osim turskih državljana (12) stradali su građani Saudijske Arabije (7), Libana, Iraka (po 3), Tunisa, Maroka, Indije, Jordana (po 2), Kuvajta, Kanade, Izraela, Sirije, Rusije (po 1), dok jedna žrtva još nije identifikovana. Napadač je u bekstvu i veruje se da je delovao sam. Demantovani su medijski napisi prema kojima je počinilac navodno nosio kostim Deda Mraza. Nosio je mantil ispod kojeg je krio automatsku pušku. Svoj krvavi pir obavio je za sedam minuta. Analitičari ukazuju da klub Reina važi za mondensko mesto sa mnogo stranih gostiju, te da to govori u prilog napadu sa islamističkom pozadinom. Džihadisti su mnogo puta upozoravali muslimane da ne slave Novu godinu. Islamska država je saopštila da je napad delo „vojnika kalifata“, što uvek treba uzimati oprezno jer teroristi često za sebe reklamiraju i zločine u kojima nisu učestvovali. Šef zabranjene Radničke partije Kurdistana rekao je da nijedna kurdska grupa nije odgovorna za napad.

„Što je za Francusku bio teroristički udar na dvoranu Bataklan 13. novembra 2015, to je za Tursku teror u istanbulskom noćnom klubu Reina“, piše Frankfurter algemajne cajtung na naslovnoj strani. „Meta oba napada su mesta na kojima su se ljudi okupili kako bi oslobođeni svakodnevice proveli vreme jedni s drugima i opušteno slavili. Mesta koja su, dakle, simboli slobode modernih društava. Islamistički ekstremisti su ovim društvima – i time nama – objavili rat. To ne sme da im uspe, ni u Evropi ni u Turskoj, gde je za mnoge zapadni životni stil potpuno uobičajena stvar i to ne samo u Istanbulu.“ List dodaje da učestali napadi imaju veze i sa dešavanjima u Turskoj, odnosno sa lošim potezima Erdoganove vlasti koja je zemlju uvela u „tri rata: u Siriji, Iraku i kod kuće protiv Kurda“.

Upravo se tome u komentaru posvetio levičarski Tagescajtung (Berlin): „Erdogan se ne libi da ispreda opskurne teorije zavere kako bi skrenuo pažnju sa svoje odgovornosti. U novogodišnjoj poruci pre istanbulskog napada govorio je da je terorizam samo simptom, a da napadima zapravo diriguju sile mraka koje žele da zaustave uspon Turske. Gatanje o silama mraka nije novo. Ta verbalna akrobacija služi jedino da prikrije jasne uzroke terora u Turskoj. Radnička partija Kurdistana udara od kada je Erdogan, nakon izbornog poraza u junu 2016, prekinuo mirovne pregovore sa kurdskom gerilom. A Islamska država sprovodi svoje terorističke napade jer je Erdogan sa svojih moćničkih težnji zemlju sve dublje uvlačio u močvaru sirijskog rata. Teroristički napadi neće prestati sve dok se ne promeni politika turskog vođe“, ocenjuje list. Pritom je nemačka reč za vođu – firer (Führer), ostavljena pod navodnicima, pa su asocijacije dozvoljene.

Uzalud se u Nemačkoj štampi traže komentari sa makar mrvom optimizma, ali komentar na osmoj strani Berliner cajtunga posebno je apokaliptičan: „Ovo su dramatične vesti za Tursku, ionako iscrpljenu terorizmom, pokušajem puča i masovnim hapšenjima. S jedne strane, one znače da će životno važna turistička branša i u ovoj godini propadati. Posledica će biti masovni bankroti i otpuštanja. Iako teroristi prevashodno ciljaju strance i sekularne građane, oni pogađaju milione ljudi svih slojeva koji žive od dolazaka stranih turista i imidža poznate turske gostoljubivosti. […] Sa druge strane napad iz novogodišnje noći govori da su zakazali turska država i njene snage bezbednosti. U međuvremenu se teški napadi događaju u sedmičnom ritmu, ali nijedan ministar nije poneo ostavku, a kamoli šef tajne službe. Dramatično stanje je i posledica čistki u bezbednosnom aparatu, koje su taj aparat dramatično oslabile. A kada država ne može da štiti ljude, onda će oni pokušati da pomognu sami sebi. Tada ni građanski rat nije daleko.“