Nagorno-Karabah: primirje počinje u ponoć
10. novembar 2020.Možda odlučujući pregovori o kraju rata u južnom Kavkazu vođeni su na najvišem nivou. Na kraju su se premijer Jermenije i predsednik Azerbejdžana dogovorili o okončanju svih borbi. „Potpunom“ prekidu vatre posredovao je predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je odredio da primirje počne u ponoć po moskovskom vremenu.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan je izjavio, da je nakon više od mesec dana krvoprolića, potpisao sporazum sa Azerbejdžanom i Rusijom koji je „neizrecivo bolan za mene i naš narod“.
-pročitajte još: Nagorno Karabah: ima li rata koji nije zbog novca?
Rusija važi za silu zaštitnicu Jermenije. Nakon pažljive analize situacije Pašinjan je rekao da je odlučio da okonča konflikt. U Jermeniji je odmah počelo da se govori o kapitulaciji, zbog čega su u glavnom gradu Jerevanu izbili protesti i neredi. Demonstranti su Pašinjana nazivali izdajnikom i upali su i opustošili sedište Vlade.
Zajednička mirovna misija Turske i Rusije
Prema izjavi azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, prekid vatre u Nagorno-Karabahu bi zajednički trebalo da nadgledaju ruske i turske mirovne trupe. Ruska strana će da na raspolaganje stavi 1.960 vojnika na pet godina, sa opcijom da se produži na narednih pet godina. O broju turskih vojnika Alijev nije rekao ništa.
Do sada su bila tri pokušaja uspostavljanja primirja – i sva tri su propala. Ali, ovo je prvi put da su šefovi država i vlada potpisali ovakav jedan sporazum. Sporazum predviđa i razmenu zarobljenika. Obe strane bi trebalo da razmene i posmrtne ostatke poginulih vojnika. A izbeglice bi pod nadzorom Ujedinjenih nacija trebalo da se vrate kućama.
Velika razaranja i hiljade mrtvih
Ruske pogranične trupe preuzimaju kontrolu nad transportnim vezama između Karabaha i Jermenije. Azerbejdžan i Jermenija su se obavezali da zamrznu aktuelne pozicije, rekao je Putin.
Konflikt između Jermenije i Azerbejdžana u regionu južnog Kavkaza izbio je krajem septembra. Od početka borbi je prema zvaničnim podacima na obe strane ubijeno više od hiljadu ljudi.
Nagorno-Karabah je tokom raspada Sovjetskog Saveza jednostrano proglasio nezavisnost. Usledio je rat sa 30.000 poginulih. Samoprozvana Republika Nagorno-Karabah do danas nije međunarodno priznata i prema međunarodnom pravu deo je Azerbejdžana. U Nagorno-Karabahu većinsko stanovništvo čine Jermeni.
rb/ack (afp, ap, dpa, rtr)