Nagrada za Ciprasa i Zaeva
16. februar 2019.
Već dugo s Balkana nisu stizale nikakve pozitivne poruke a posebno ne s područja koje se nekad zvalo Jugoslavija. Čini se kao da su stari i nikad do kraja rešeni problemi između novonastalih država zamrznuti u jeku novog hladnog mira. U kolateralne štete raspada Titovog carstva se može ubrojati i apsurdna svađa oko imena između Skoplja i Atine.
Od ratifikovanja bilateralnog sporazuma o uklanjanju spora, sa svih strana pljušte pohvale i počasti za nekadašnje suparnike. Danas (16.02.) će premijeri Severne Makedonije (kako se sada ova zemlja zove) i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras na Minhenskoj konferenciji primiti Nagradu Evalda fon Klesta za međunarodno razumevanje i prevladavanje sukoba. Obojica su, u međuvremenu predložena i za Nobelovu nagradu za mir.
Ovo je prvi put da Grčka značajno doprinosi rešenju sporova u jugoistočnoj Evropi. Ovo je možda i prvi put uopšte da Grčka postiže neki kompromis sa susedima a da mu nije prethodio rat ili neka druga vrsta prisile. Uprkos ogromnim unutrašnjepolitičkim otporima i blokade konzervativne opozicije, levičarskoj vladajućoj stranci Siriza pod vođstvom premijera Ciprasa je za rukom pošlo malo čudo. Radi se o, doduše kasnom, ali uverljivom koraku u smeru modernog političkog menadžmenta u sklopu kojeg je potraga i prihvatanje kompromisa stvar koja se razume sama po sebi.
Na kraju krajeva je Grčka za razliku od Severne Makedonije već odavno članica NATO, EU i zone evra. Činjenica da je Grčka decenijama manjem i slabijem susedu zabranjivala upotrebu imena jer to navodno uključuje i istorijsko svojatanje Aleksandra Velikog, delvalo je kao neprijatni anahronizam. Na sreću testament antičkog makedonskog kralja nikad nije pronađen. I na sreću, moderne države danas politiku kroje vodeći se za aktuelnim postignućima a ne istorijskim nasleđem.
Otklanjanje sukoba oko imena je sada Severnu Makedoniju osposobilo za članstvo u NATO i Evropskoj uniji. No to ne znači da je ova zemlja automatski zrela za ulazak u ove saveze. Kraj sukoba oko imena Grčku je učinio pozitivnim faktorom u jugoistočnoj Euvropi ali ne po svaku cenu i stabilizirajućom regionalnom silom. No dinamika koje proističe iz dogovora novih partnera bi mogla pozitivno delovati i na ostale razlike u regionu: na sukob između Beograda i Prištine koji se već duže vreme nalazi u slepoj ulici ili čak na večite svađe između Grčke i Turske. Čak bi i žitelji oba dela Kipra, turskog i grčkog,možda mogli nešto da nauče. Jer sve ove zemlje imaju obavezu prema budućim generacijama da svoje sukobe reše što je pre moguće i da se pobrinu za dobrosusedske odnose. A ko bi pomislio, samo pre godinu dana, da će upravo Grčka i Makedonija učiniti prvi korak.