Najteže je izveštavati o korupciji

Pošto je dobila otkaz na bugarskoj TV 7, novinarka Luba Kulezič ispričala je drugim medijima da je bivši premijer Bugarske Bojko Borisov slao poruke urednicima i novinarima i tako određivao o čemu bi trebalo da izveštavaju. Sličnu priču o tome kako različiti centri moći utiču na medije čućete od gotovo svih novinara Jugoistočne Evrope.

„Pritisak na novinare vrše političke stranke“, sigurna je Elvira Jukić-Mujkić, novinarka Balkanske istraživačke mreže iz Bosne i Hercegovine. „Političari nekada, tokom dana, zovu urednike i po dvadeset puta i traže da nešto bude ili ne bude objavljeno“, priča i Valentina Nešić iz novinske agencije Beta. Novinarima se sa takvim zahtevima retko direktno obraćaju. Nešić objašnjava da uputstva dolaze od urednika, ali drugačije formulisana: „Nije nam to zanimljivo; ili ćemo na ovu ili onu stranu.“

Političari, onda, biraju i ko će biti šefovi medija, kojima će davati uputstva. „Konkretno, situacija u Bosni i Hercegovini je takva da u Federaciji, recimo, imate promenu vlasti i bukvalno od te promene vlasti zavisi da li će se direktori televizije menjati“, kaže Jukić-Mujkić. „Ako bi se promenila vlast u Republici Srpskoj, verovatno bi se promenio i menadžment javnog servisera. A javni servisi su u Bosni i Hercegovini najgledaniji mediji.“

Do pre nekoliko meseci, političari koalicije na vlasti bili su vlasnici gotovo svih najuticajnijih medija u Makedoniji. U nekim od njih se, pod pritiskom Evropske unije, vlasnička struktura promenila. Ipak, pritisak je ostao, tvrdi novinarka Marija Sevrieva: „Najveći marketing dolazi od Vlade. Vlada plaća mnogo medijima da emituju njihove reklame i onda se može reći da i najveća zarada medijima dolazi od Vlade.“

Indirektan pritisak političara

Vlade na taj način ne diktiraju u svim zemljama Jugoistočne Evrope šta će biti objavljeno u medijima. „Vlasnici većine medija su biznismeni, ali oni imaju politički interes“, ukazuje Roksana Prikop, novinarka rumunskog finansijskog dnevnika „Zero finanćijal“. Slično je i u Albaniji, gde vlasnici velikog broja građevinskih firmi imaju svoje novine ili televizije, kao i političare koje podržavaju. „Oni im pružaju podršku u medijima da bi dobili građevinske dozvole ili neke tendere ili usluge“, objašnjava albanski novinar Fatjon Kodra: „S druge strane, postoje mediji, novine ili televizije, koje podržavaju opoziciju i nadaju se da će opozicija doći na vlast, a oni biti nagrađeni.“

Novac određuje sadržaj

I kad nisu vlasnici medija, biznismeni određuju o čemu će se izveštavati. Britanski novinar Ričard Mirs iz fondacije „Tomson Rojters“ objašnjava da mu je novinarka sa Balkana pričala da su njene novine, zbog izveštavanja o nameštanju tendera za određene kompanije, gubile upravo te kompanije kao značajne oglašivače. „Veliki broj novinara mi kaže da ih šefovi zaustavljaju pre nego što i počnu da pišu priče koje bi mogle da utiču na to ko će se oglašavati.“

Novinarka iz Ljubljane Lana Dakić kaže da je baš tako u Sloveniji: „Pogotovu u energetici, jer je to veliki lobi“. Ona tek očekuje da pritisak tog sektora na novinare raste, jer će se u Sloveniji graditi hidroelektrane, kao i gasovod Južni tok. Slovenija je 35. na listi „Reportera bez granica“ po slobodi medija i najbolje je rangirana zemlja Jugoistočne Evrope.

U vreme komunizma, u svim tim zemljama, mediji su bili pod direktnom kontrolom partije, tako da su novinari, na neki način, navikli na politički pritisak, smatra Rojtersov predavač Mirs. Demokratija, krnji kapitalizam i uticaj kompanija doveli su do pomeranja centra iz kojeg se vrši pritisak – sa politike na biznis. „Teško je reći šta je gore. Verovatno, kako se zemlje razvijaju, raste komercijalni uticaj i zavisnost od oglašavanja. Ali, u mnogim zemljama je problem objedinjen jer su političari i moćni biznismeni često isti ljudi, tako da je to ponekad lažna razlika“, kaže Mirs.

„Pritiskaju sami sebe“

Goran Milić je u vreme komunizma u bivšoj Jugoslaviji bio novinar i urednik. On već 43 godine radi u medijima. Sada je urednik Al Džazire Balkan. „Novinari sami sebe pritiskaju, jer znaju šta će im čitati, javnost. Znate ono kad vam se javi njih pedeset: 'Sram te bilo, izdajice, ti ćeš pisati protiv Hrvata, ti ćeš pisati protiv Srba… Šta si rekao, sa Kosovarima treba pregovarati? – Neka ti mama pregovara sa Kosovarima'.“ Milić tvrdi da novinari vole da kažu da ih pritiskaju veliki centri moći, a da te centre, u stvari, novine i ne zanimaju, a pritisak dolazi sa potpuno drugačije strane. „Dođu ti tata, mama, kažu ovim mladim novinarima: Sine, crni, pa ja ne smem da krenem čaršijom zbog tebe. Pa šta mi to radiš?“

„Ima i autocenzure, al' ja ne verujem da je tolika“, kaže Mahir Šahinović, koji istražuje upravo slučajeve korupcije za Centar za istraživačko novinarstvo iz Bosne i Hercegovine. „Više mislim da novinari ne mogu da rade i onda jednostavno i odustaju kada rade u takvim medijima, neće da rade takve priče jer jednostavno znaju da neće da prođe.“

Izveštavanje o korupciji prolazi ako novinari pišu u medijima koji pripadaju suprotnoj političkoj opciji, tvrdi većina balkanskih novinara. „Ako si na strani opozicije, pisaćeš o korupciji. Ako si u novinama koje kontroliše partija koja ima većinu nema šanse da ćeš pisati o tome“, siguran je Fatjon Kodra, urednik albanskog dnevnika „Integrimi“.

Kriza pritiska

Novinari koji trpe pritisak u bilo kojoj od balkanskih zemalja nadaju se da će se stanje popraviti ulaskom u Evropsku uniju. Roksana Prikop kaže da se to u Rumuniji i dogodilo, ali na kratko: „Situacija za novinare je loša, gora nego što je bila pre ulaska u Evropsku uniju – zbog krize, ne zbog političara.“ Ona objašnjava da se novinari plaše da će izgubiti posao i zato pažljivo biraju o čemu će izveštavati.

Cvetan Vasiliv, kontroverzni bugarski biznismen, vlasnik je dve televizije i osam novina i u dobrim je odnosima sa bivšim premijerom. „Postoje mediji čiji su vlasnici drugi biznismeni, koji su manje-više manje kontroverzni, da tako kažem. A oni su trenutno u problemima zbog tužbi za izveštavanje o poslovima prvog tajkuna, tako da se oni zapravo bore jedni protiv drugih“, kaže bugarski novinar Filip Lipev.

Mali broj medija koji nisu u vlasništvu članova vladajuće koalicije u Makedoniji, ipak, ne može da piše ni o korupciji u suprotnom bloku. Situaciju u Skoplju slobodna novinarka Marija Sevrieva objašnjava ovako: „Imamo prestroge zakone za klevetu i uvredu. Gazde medija bukvalno i iskreno kažu: 'Nemamo više para da se vučemo po sudovima, moramo da spustimo loptu. Znamo da to nije profesionalno, ali ne možemo opstati na tržištu ako iniciramo teme o korupciji'.“ Makedonija se nalazi na 116. mestu liste Reportera bez granica. Po slobodi medija najgore je rangirana država Jugoistočne Evrope.

Autorka: Ana Bogavac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković