Nakon izbora u Srbiji: još traje „borba na tri fronta“

Dok vlasti rutinski najavljuju konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije za februar i ponavljaju da su izbori bili nikad pošteniji, proevropska opozicija i dalje govori o „tri fronta“ na kojima vodi borbu za poništavanje izbora.

Jedan je pred institucijama – sprema se žalba Ustavnom sudu, drugi za podršku pre svega u Evropskoj uniji, a treći – na ulici. Idući protest najavljen je za utorak 16. januara, na šestu godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića u Severnoj Mitrovici.

Kako kažu izvori DW u grupaciji „Srbija protiv nasilja“, još traju razgovori kako tačno organizovati taj protest i da li će u njega biti uključene i nestranačke ličnosti iz ProGlasa.

Dok još nema reakcija zvaničnog Brisela ili Berlina, iz Evropske unije ipak stižu sve ozbiljniji glasovi kritike, kakav je onaj Stefana Lovena, predsednika Partije evropskih socijalista, koji je veoma oštro otvoreno pismo adresirao na odlazeću premijerku Anu Brnabić.

To nisu jedini razlozi što izbori na neki način još nisu završeni, jer su i vlasti predsednika Aleksandra Vučića ostavile odškrinuta vrata da se ponovo ide na birališta u Beogradu. Navodno jer nema većine za koalicionu vlast.

Prvi put – institucije

Prethodnih dana su iz „Srbije protiv nasilja“, kao i iz posmatračke misije Crta, iznosili nove dokaze izborne prevare, pokazujući kuće i straćare u kojima su bile registrovane desetine ili stotine birača za beogradske izbore.

Dokazi su takvi da bi u svakoj demokratskoj zemlji pravosuđe moralo da goni desetine ljudi iz vladajuće stranke, kaže za DW Aleksandar Radovanović, predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG), dela koalicije „Srbija protiv nasilja“.

„Preostala je žalba Ustavnom sudu, koji može da poništi izbore. Osnovni problem s tim je što nema roka u kojem bi morali da donesu odluku, a imamo iskustva da nisu baš revnosni kada se radi o odlukama protiv vlasti“, dodaje on.

U teoriji, Ustavni sud može utvrditi nepravilnosti koje su „bitno“ uticale na rezultat i u tom slučaju naložiti da se izbori vrate u bilo koju fazu postupka – skroz na početak i skupljanje potpisa ili na sam dan glasanja.

Ali, da je to malo verovatno misli i politikolog Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike. Pa opet, kako kaže, bitno je i za društvo i demokratiju da opozicija iznese jaku žalbu pred Sud. „S dokazima, posebno o preseljenju birača koje je izgleda postalo praksa.“

„Šta god da se otkrije od dokaza“, nastavlja Ivković u razgovoru za DW, „biće korisno za opoziciju na duže staze. Ali, Ustavni sud je teško videti kao nezavisnu instituciju spremnu da se zameri vlastima. Uz to su i nevidljivi u javnosti pa je teško na njih i vršiti pritisak.“

Što se tiče institucija, postoje male dileme među opozicionarima da li da uopšte učestvuju u radu Skupštine posle ovakvih izbora. Za sada većina njih kaže da će verifikovati svoje mandate – jer nisu oni pokrali izbore – protiv su jedino vodeći ljudi stranke „Zajedno“ koji mandate nisu ni osvojili.

Drugi put – ulica

Svakodnevni protesti nakon izbora – najčešće pred sedištem Republičke izborne komisije u kojoj su neki poslanici i štrajkovali glađu – nisu okupljali previše ljudi. Najveći je pak bio protest kod Terazijske česme pred Novu godinu, kada je na poziv ProGlasa, opozicije i studentske organizacije „Borba“ došlo preko 17.000 ljudi.

„Moj utisak je da je zenit protesta prošao“, ocenjuje Ivković. „Verovatno nije pametno za opoziciju da istrajava ako bude sve manje i manje ljudi, kao što se desilo s protestima protiv nasilja, jer to ostavlja utisak poraza. Sad bi, posle utorka, trebalo da procene šta dalje raditi.“

Kako kaže, do sada je Vučić reagovao na pritisak ulice samo kad protesti prete da dopru do njegovog biračkog tela. „Sada je to malo verovatno. On one koji protestuju predstavlja kao remetilački faktor, opoziciju koja se ne miri s porazom“, nastavlja taj politikolog.

Radovanović iz PSG se ne slaže s tim. Kaže da je poslednji protest pred praznike „porukama i brojem okupljenih ljudi pokazao da postoji kritična masa koja zna da su izbori pokradeni i neće dozvoliti da SNS mirno preuzme vlast“.

On misli da je široka koalicija opozicije, nevladinog sektora, studenata i intelektualaca već po sebi pritisak na vlast, ali odbacuje bilo kakve ideje nasilnog zauzimanja institucija.

Uostalom, da za tako nešto nema volje videlo se i pred praznike. Jedan od protesta završio se bacanjem kamenica na Skupštinu Grada, krcatu policijom. Čim je postalo nasilno, većina ljudi se razišla, a država je odgovorila oštro – optužujući većinu pohapšenih za teško krivično delo pozivanja na rušenje ustavnog poretka.

Treći put – međunarodni pritisak

Sledeće sedmice trebalo bi da bude objavljen i izveštaj posmatračke misije OEBS-a, čije su preliminarne ocene bile nepovoljne po vlasti u Srbiji. Za sada zvanični Brisel čeka taj konačni izveštaj, a njime bi mogao da se bavi i Evropski parlament.

„Međunarodna zajednica je ovoga puta najsnažnije osudila sve što se dogodilo na izborima u Srbiji. Prvi put nije bilo čestitki iz bilo koje značajne države EU, a glasovi kojima se zahteva istraga i ponavljanje izbora su glasni i svakodnevni“, kaže Radovanović.

Ali, pitanje je da li je to dovoljno, kaže Ivković. „Evropski parlament može da daje kritičke komentare i donosi rezolucije neprijatne po vlast, ali ne može da vrši pravi pritisak bez Berlina, Pariza i drugih važnih prestonica.“

„Oni su“, nastavlja Ivković, „bili nešto kritičniji nego ranije, ali verovatno neće preduzimati drastičnije korake, jer im je Vučić potreban oko Kosova i drugih regionalnih tema.“ Dodaje i da je Beograd već „dao“ nešto što Zapad hoće, pustivši da vozila s tablicama Kosova slobodno idu Srbijom.

Obojica sagovornika DW kažu da vlastima naruku ide veoma burna izborna godina u svetu. Ove godine čak 3,7 milijardi širom planete ide na birališta, od SAD, preko izbora za Evropski parlament, pa do Indije. Tada se, po pravilu, svi više bave sobom nego drugim državama poput Srbije.

„Ali, stranke koalicije ’Srbija protiv nasilja’, pre svega one koje su članice evropskih porodica, u svakodnevnoj su vezi s partnerskim strankama“, kaže Radovanović. „Na nama je da tu podršku koju dobijamo pretvorimo u realan pritisak koji će dovesti do istrage i pre svega poboljšanja izbornih uslova.“

Istovremeno, Vučić kaže da je u izradi „elaborat“ koji treba da dokaže navodno „brutalno mešanje“ jedne „važne evropske zemlje“ u izbore. Ako je suditi po naslovnicama režimske štampe, tu se misli na Nemačku.

„To je zvučalo kao još jedan trik da se doprinese narativu ’Majdana’ u Srbiji koji Zapad organizuje“, kaže Aleksandar Ivković, koji nije siguran da će vlasti ikada objaviti taj „elaborat“.

„Ne verujem da Vučić želi da se suprotstavlja zemlji kao što je Nemačka – ako je Nemačka u pitanju. Drugo, nema nikakvih dokaza da se bilo koja strana zemlja mešala u cilju rušenja vlasti, pa Vučić i nema bogzna šta da pošalje“, dodaje on.

Šta će biti dalje?

Još je nejasno kako će se završiti ovaj izborni ciklus. Možda po sistemu „nikom ništa“, izbori su prošli, a sledeći su onda lokalni u stotinak gradova i opština na proleće? Možda ponavljanjem glasanja u Beogradu?

Tek, Aleksandar Radovanović iz PSG je uveren da će borba „Srbije protiv nasilja“ na tri fronta dovesti do toga da na narednom glasanju izborni uslovi budu bolji.

„Bitno je da se ne dozvoli zamka režima da se izbori u Beogradu ponavljaju zbog nemogućnosti da se formira gradska vlast. Vlast se ne formira zato što smo ih uhvatili u krađi“, kaže on.

Ponavljanje izbora u Beogradu nije dovoljno, dodaje, „ukoliko ćemo ići ponovo na izbore s biračkim spiskom po kom je po 150 osoba upisano na adresu na kojoj ne postoje uslovi za život bilo koga“.

Ali, promene izbornih uslova su za sada na dugom štapu – ne samo kad je u pitanju birački spisak, već pre svega medijska dominacija Aleksandra Vučića o kojoj uverljivo svedoči i izveštaj „Transparentnosti Srbije“ i drugih posmatrača iz izborne kampanje.

Ali, i politikolog Ivković dodaje da je „bitno za opoziciju da ovo istera koliko može do kraja“. „To će im onda biti osnova za dalju borbu za izborne usove i delovanje.“