Nasilna manjina Srbije gubi tlo pod nogama

Nasilje i vandalizam kome su u poslednja tri dana u dva navrata pribegavali pripadnici ultranacionalističkih i navijačkih grupa iz Srbije, za povod su imali Paradu ponosa i fudbalsku utakmicu između Italije i Srbije, ali su uzroci mnogo dublji. To ukazuje na postojanje dela srpske populacije koji smatra da mu je naneta nepravda i da zemlja ne ide u onom pravcu u kome bi oni želeli. Sve to je potkrepljeno i teškom ekonomskom situacijom u Srbiji, visokom stopom nezaposlenosti (oko 20 procenata), kao i traumatičnom, a bliskom istorijom. Ultranacionalistički segmeti društva po pravilu su vrlo glasni i vidljivi, što ne znači i da su i mnogobrojni, smatraju u briselskom Centru za evropske političke studije (CEPS).

„Srbija je bila i jeste tradicionalna i pravoslavna zemlja, gde postoji jak uticaj crkve i istorije. Međutim Srbija mora da napravi mir sa svojom prošlošću kako bi išla u budućnost. Za to postoji podrška većine u Srbiji. Na ovim protestima videli smo manjinu Srbije. Nasilni ultranacionalisti jesu manjina i oni trenutno gube tlo pod nogama. To osećaju i ovo je njihova reakcija. Oni verovatno smatraju i da su ih njihovi lideri izdali, recimo po pitanju Kosova u poslednjih meseci, a ovo nije pravi način da izraze svoje mišljenje“, smatra Georg Dura, analitičar CEPS-a.

I druge zemlje su prošle kroz sličan period

Vlasti u Srbiji su saradnjom sa Evropskom unijom po pitanju Kosova, ali i podrškom organizaciji Parade ponosa pokazale da je ta zemlja spremna da ide putem tolerancije, demokratizacije, evropskih vrednosti, putem ka EU. To je upravo ono što tradicionalniji i više nacionalistički nastrojeni delovi društva u Srbiji ne žele da vide ili prihvate. Zbog svoje specifične istorije i srpsko društvo je specifično podeljeno i ne može se po tom pitanju povući direktna paralela sa drugim zemlja Evrope. Ali sličnosti postoje. Tako u CEPS-u navode primere Poljske i Rumunije u kojima su, u godinama pred pristupanje Uniji, ali i u prvim godinama članstva, bili vidljivi otpori pogotovo prema manifestacijama gej populacije.

„Vremenom taj otpor je nestao i narod se navikao da živi sa svojim različitostima i da bude tolerantniji. Sve je to deo lekcije koju naučite na putu ka EU. Morate da otvorite svoje društvo, da dozvolite ljudima da se izraze, da vidite da ne postoji samo jedna istina i jedna način života“, kaže Dura za Dojče vele. On dodaje da je slična situacija vidljiva i u Rusiji i drugim istočnim susedima EU, kao i da je za promene u i društvu i državi uvek potrebno vreme.

Evrointegracijama protiv ultranacionalizma

Iako scene nasilja uvek narušavaju ugled jedne zemlje, nemile slike koje su prethodnih dana nosile predznak Srbije, nisu neuobičajene ni za zapadna društva. U CEPS-u kažu da sam intenzitet nerada nije toliko šokantan za Evropu koliko činjenica zašto se protestuje. Ipak smatra se da evropski politički lideri „vide dalje od ovoga“ i da je na njima odgovornost da podržavajući evrointegracije Srbije, ne daju pomoć ultranacioalistima.

„Ovi događaji neće moći da uzdrmaju trenutno pozitivan momenat u odnosima Srbije i EU“, objašnjava Georg Dura. „EU ne bi trebalo da okleva u davanju kandidature Srbiji kako bi osigurala da promene u Srbiji budu podržane. Vlasti u Srbiji su pokazale da su spremne na kompromis i za neke nepopularne korake. Sada Evropska unija mora da pruži punu političku i ekonomsku podršku Srbiji“, kaže Dura.

Time bi se, prema rečima Dure, mladima koji trenutno u Srbiji možda ne vide svoju budućnost dala neka perspektiva, jasnija slika njihove evropske, stabilne i prosperitetne budućnosti.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković