NATO – povratak u normalu
12. jul 2018.
Veliki razdor u NATO, čega su se mnogi nedeljama pribojavali, na kraju je izostao. Donald Tramp nije najavio ni povlačenje iz Saveza, ni povlačenje američkih vojnika iz baza u Nemačkoj.
Nakon jutarnje verbalne buke predsednika SAD, kada je na meti pre svega bila Nemačka, on se tokom plenarnog zasedanja zadržao na uobičajenim kritikama. Izdvajanja partnera za odbranu isuviše su mala i svi bi zapravo trebalo da izdvajaju četiri odsto BDP (kao SAD), umesto obećanih dva – što nisu svi ni ispunili. Ali to bi pre svega trebalo da se shvati kao neka vrsta šok-poteza – ni od jednog učesnika se ne očekuje da ispuni taj zahtev.
Bez obzira na to, Donald Tramp, prema izjavama učesnika samita, ne dovodi u pitanje opstanak vojnog saveza. Iz krugova francuske vlade kažu da je učesnicima samita Tramp čak uputio pozitivne i konstruktivne poruke. Iz britanskih izvora moglo se čuti i to da se Tramp pozitivno izrazio o Evropi.
Bilo je spora, život ide dalje
„Bilo je diskusije, bilo je razmimoilaženja mišljenja“, rekao je po završetku samita generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. On je ocenio da je toga u istoriji Alijanse uvek bilo i da je najvažnije da se na kraju postigne rešenje. To što je dogovoreno, u velikoj meri odgovora zaključcima samita u Velsu 2014. godine. Diplomate NATO nedeljama su pažljivo pripremale zajedničku deklaraciju. Šefovi vlada zemalja-članica potvrdili su da su odlični u tome da u narednih pet godina ostvare cilj o izdvajanju dva procenta bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. Dodatnih obećanja nije bilo.
Bilo je nekoliko konkretnih zaključaka, kao što je poziv Makedoniji da započne pristupne pregovore s NATO, nakon konačnog rešenja spora oko imena. U Irak bi trebalo da bude poslata nova misija za obuku koju će predvoditi Kanada. Od dve nove glavne baze, jedna bi trebalo da bude izgrađena u nemačkom Ulmu. Nemačka vlada pritom naročito naglašava doprinos koji daje za Savez, pored direktnih izdataka za naoružanje. Tako bi trebalo sagledavati veličinu vojnih snaga stavljenih na raspolaganje, kao i uključenost u misije, navodi nemačka strana. Međutim, na cilj od dva odsto Berlin gleda kao na nešto što treba postepeno da se ispuni, a ne ovog trenutka.
U završnoj deklaraciji su i uobičajena upozorenja na destabilizujući uticaj Rusije, kojoj se zvanično pripisuje i napad nervnim otrovom u Solsberiju. Istaknuta je i zabrinutost zbog pojačanih raketnih testova u Iranu, kao i zbog „destabilizujuće regionalne aktivnosti“ Teherana, što se odnosi na vojno mešanje u Siriji.
Normalnost između Trampa i Merkelove
Onaj ko je očekivao da će Tramp svoje anti-nemačke tirade nastaviti i tokom razgovora s kancelarkom Angelom Merkel u užem krugu – taj se prevario. Nakon pre podneva, kada je neobuzdano, lažnim činjenicama nasrtao na Nemačku, Tramp je ton promenio za 180 stepeni: „Mi (!) imamo veoma dobar odnos sa kancelarkom, fenomanalnu vezu sa Nemačkom, ostvarili ste veliki uspeh i čestitamo vam. I verujem da će se naša trgovina povećati, kao i mnoge druge stvari.“
O pitanjima odbrane nije bilo reči. Sastanak s Merkelovom, Tramp je iskoristio za svoju omiljenu temu – evropski i nemački izvoz u SAD. Pritom je bilo reči o automobilima, ali i o farmaceutskim proizvodima, jer predsednik je nedavno uočio problem s visokim cenama lekova u SAD. Angela Merkel je jasno naglasila da Evropi nije u interesu spirala eskalacije kada se radi o trgovini. Ona je podsetila i da će uskoro u Vašington otputovati predsednik Evropske komisije, kada će i biti nastavljeno pregovori o toj temi.
Bilo je reči i o migraciji: kancelarka je američkom predsedniku objasnila pokušaj EU da se, kroz partnerstvo sa Afrikom, problemu pristupi u matičnim zemljama migranata. Iznele je i svoj stav o politici Rusije, situaciji u Ukrajini i predsedniku Putinu. Merkelova je naravno odbacila Trampove tvrdnje o nemačkom uvozu energenata iz Rusije: Nemačka dobija samo oko devet odsto energije iz Rusije, a ne 60 do 70 odsto, što je Tramp neposredno pre toga tvrdio.
Razgovor sa Trampom sumirala je staloženo: rekla je da je zadovoljna što se ukazala prilika za razgovor. Objasnila je da se razgovaralo o ekonomskim prilikama, migraciji, o pitanjima buduće trgovine „i o predstojećim putovanjima predsednika“. Dalja razmena sa SAD je važna „zato što smo partneri i zato što želimo nastavak saradnje“. Više pred mikrofonima novinara nije htela da govori. U svakom slučaju, razgovor je protekao u normalnoj atmosferi, bez daljih ispada Trampa. A on je nemačkoj kancelarki čak preneo i pozdrave svoje porodice.
Mnogo buke ni oko čega?
Deluje kao da se za samo jedan dan američki predsednik na samitu NATO vratio na normalnu temperaturu. Pre podne je divlje napadao i optuživao – kasnije je njegov nastup bio u okvirima očekivanog. Razdor između Evrope i SAD je izostao, čega su se pribojavali mnogi. I sastanak Trampa s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom opisan je kao prijateljski i opušten.
Makron je inače uspeo da preduhitri predsednika SAD: on će se s predsednikom Putinom videti u nedelju u Moskvi, na finalnoj utakmici Svetskog fudbalskog prvenstva Francuska-Hrvatska. Tramp će se s Putinom sresti dan kasnije, u Helsinkiju.